Svet

BALAŠEVIĆ: SLOBA, BOŽOVIĆ, KERTES I MIROVIĆ - JUNACI MOG NOVOG ROMANA!!!

Piše: Srđan Rajković

MOJ SUNCIMMM nsvmo $ш nimhi suo iako n mciM ИМЕШIIШO!

z umetničkog opusa panonskog mornaпигтмнп III ra Đorđa Balaševića izrodilo se nešto sasvim novo. Naime, reč је o izlasku dva romana upravo na dvadesetogodišnjicu umetničkog rada ovog najpoznatijeg kantautora sa teritorije Vojvodine. Obe ove knjige su svojevrstan dokument naše bliske istorije, a nazivi su im: "Tri posleratna druga" i "I život ide dalje" (sve dalje odavde) i ne bi ih bilo da iza Balaševića nije stajala izdavačka kuća "Prometej" iz Novog Sada. ali i. kako je sam autor napomenuo, njegova supruga Olja "koja je moj najveći kritičar i moj beli miš kada su ovakve stvari u pitanju. Tek kada ona nešto odobri ja sam siguran da je to onda dobro". 20. marta bili smo na promociji ova dva romana, a Đorđe Balašević u svom dobro poznatom gegmaniru i ovog puta uspeo je da zadovolji sve prisutne (ozbiljnih književnih kritičara nije bilo što je uslovilo da atmosfera bude krajnje ležerna). Posle uvodne reči direktora izdavačke kuće "Prometej" koji je sačinio jedan presek više nego uspešnog stvaralaštva Đorđa Balaševića do danas, reč je uzeo sam autor: "Roman Tri posleratna druga’ je o onim pozivima za vojsku, o Vukovaru, i o tim prvim stvarima koje su se dešavale po Novom Sadu. Ja pišem o Novom Sadu i ne idem dalje od Futoga zato što u to vreme i nisam mogao otići dalje od Futoga, jer su patroldžije bile na sve strane. I zaista, dvadesetak dana posle započinjanja romana ja sam dobio prve tzv. pozive za vojnu vežbu. JNA je sve učinila da me uvuče u tu zonu sumraka i da onda roman dobije na verodostojnosti, da zaista spoznam kako je to kada ti neko u 4 sata po ponoći kuea na prozor. Međutim, njih ću navesti kao jedne od sponzora ovog romana na koricama, kao zahvaljujem se tim i tima, itd." LIKOVI U ROMANU: SLOBA, KERTES, BOŽOVIC... O likovima u romanu kazuje sledeće: "Kad sam hteo da štampam ovaj roman onda su mi rekli da neka imena koja spominjem za godinu-dve nikom ništa neće značiti. Odgovorio sam da ću tim pre izdati i neka onda to bude moja žrtva, neka mi knjiga i propadne, samo da za godinu dana likovi iz romana stvarno ne znače ni.šta, a to su Sloba Milošević, Božović, Kertes, radikali... Međutim, prošlo je šest godina od izlaska knjige i još uvek tačno znam gde su oni, šta

se dešava. Ja sam tu njih pominjao pod nekim šiframa. Sloba jc npr. bio knjaz, Božovič uspešni administrator, jer ga je knjaz tako promovisao, a jednog od radikala koji mi se nakačio kao stidna vaš nazvao sam mladi i ozbiljni novinar, jer se on tako u jednom pismu koje je poslao, sam nazvao. U međuvremenu mladi i ozbiljni novinar je od Novog Sada dobio stan, a svi ostali su tu gde su." A da li je bilo straha. prvenstveno onog stvaralačkog. u njemu, dok je roman bio u nastajanju i pomisli kako će sve proći kod čitalačke publike Balašević razmišljao ovako: "Ja sam kao i svi umetnici, ako smem da upotrebim tu reč, jer se obično ta reč povlači po televizijama za najave mojih koleginica, estradnih umetnica, onda mislim da i ja mogu da provučem tu titulu, dakle, mislim da su svi umetnici strašno sujetni. Ja bih najviše voleo da se sretnem u nekom prostoru i vremenu sa Mocartom ili sa Lenonom, jer su i oni bili sujetni i strahovito nesigurni pa je svaki džukac mogao da im naruši to njihovo mišljenje da su nešto dobro uradili kao ’Ovo ništa ne valja što si ti napisao'. Ja sam pokušao tu da sprovedem jednu vrstu perfekcije, ali u romanu tako ne deluje, jer su to romani koji se lako čitaju, ali se vrlo teško pišu. Kada bi u stvari moji dušmani znali koliko sam ja-ranjiv po tom pitanju, verujem da bi mnogo više gađali. Sumnjam uvek u sve i nikada nisam potpuno zadovoljan, ali mislim da to samo podiže kvalitet. Pišem roman najbolje što mogu i na kraju dana pomislim kako je oho što sam tog dana napisao fantastično, a već sledećeg dana pomislim - ’ćekaj, pa kome ovo treba’. Sve to zavisi od mesečevih mena, bioritma, horoskopa i ostalih gluposti. Nikada nisam potpuno siguran ni u šta što sam uradio i sve to mora da sačeka jedno vreme da bi dobilo overu, a ja sam suviše hedonistički tip da bi sebi dozvolio da umrem ili nešto drugo, pa da dobijem ulicu u Novom Sadu i da svi onda priznaju moj rad, pa kažem sebi - ’čekaj malo da saznam nešto i za života." OLJA, ZA VAS NEMA MESA!" Nezaobilazna tema Balaševićevog javnog istupanja. li svakoj piilici i na svakom mestu, je nezadovbljstvo Novim Sadom i duhom kojim on u poslednje vreme odiše. "Ovde sam uvek bio najviše osporavan i ometan i najviše vređan na neki način. Najružniji novinski članci i neki pamfleti i intrige po kojekakvoj žutoj štampi koja je ovde prisutna, bili su ovde najizraženiji. Zato što sam ja ovde naš, pa sad, kao, ’znamo mi njega'. U Novom Sadu sam prvo doživeo da se pita pošto je karta za koncert i da se onda pravc neke računice koliko sam zarađio, ali ako je za utehu onima koji broje, mogu da kažem da sam mnogo manje zaradio nego što sam zaslužio za sve ove

godine. U Novom Sadu je uvek postojala jedna vrsta zavisti koja je u romanu koji je u nastajanju opisana na početku treće glave u jednoj rečenici: ’U Novom Sadu postoji jedan nerazrešivi problem, a to je da oni koji te vole to nikada nisu znali da pokažu, a oni koji te ne vole to nikada nisu znali da sakriju’. Pa su onda sa tom dozom zavisti govdrili rečenice tipa: ’Sad je napravio koncert zato što trenutno nema nikog drugog’, ili ’Ubo je ovu jednu stvar’, pa ’Mika Antić mu piše pesme’, 'Videćemo ga šta će sad’... Sledeći moj roman koji sam posvetio ceo. Novom Sadu i koji predstavlja jednu malu geografiju Novog Sada kao posvetu ću napisati: ’Novom Sadu iako to ničim nije zaslužio’. Moramo se malo obračunati. Novi Sad je poseljačen, narodnjaci su preuzcli stvar u mnogim oblastima i ja se često ovde osećam kao stranac. Bio sam prc ncki dan na SPENS-u i on mi deluje kao Novi Pazar. pot-

puno jedna druga varijanta, drugi Ijudi, druga antropologija itd. Mi smo ovde u određenom vremenu doživljavali stvari kakve su doživljavali neki tipovi 1936. godine sa žutim trakama oko ruke u Berlinu. Dešavalo se da Olja ode u mesnicu u kojoj smo do tada kupovali i da joj se kaže: - ’Za vas mesa nema: nek onaj tvoj muž ode u vojsku pa ćete dobiti meso’. Pazi, u ovoj zemlji to je svetska rečenica." ŽIVIMO u OVOM ŠUPKU KOSMOSA! Balaševiću nije preuzak sanio grad u kome je rođen. odrastao i stvorio karijeru već i jezik na kome su ova dva romana nastala. Dakle. srpski. "Pišeš na jednom jeziku koji je nepraktičan, koji niko na ovom svctu nit razume, nit ima nameru da nauči i da sa njega prevodi, iako su to pesme mnogo boIje od onili koje se uzimaju kao neki obrazac, kao npr.

francuske šansone. Prevedeš neku šansonu i kao to je taj Dilan, ali Dilana zna ceo svet, a Balaševića znaju otprilike negde do Kumanova i ovamo, sad ne znam dokle me zenge puštaju. Ako moje pesme jednog dana i budu prevođene, sve će biti na inojoj strani. Mi ovde smo malo hendikepirani što živimo u ovom šupku kosmosa. Siguran sam da bi me neke moje kolege, kad bi mi pesme bile prevedene, pokrale. što je strašan kompliment. Na jednom jedinom koncertu koji smo imali u Londonu prevodili smo nckim tipovima koji su radili na ozvučenju neke moje pesme i na kraju su neki klinci pevali na našem jeziku. Kad smo im objasnili i prcveli ’kako deda ore aebeske rjive’ bili su oduševljen'. ’ ’.j, čoveče. kakva sli* a’ naš ono. Ali etd,’ zat eni smo u nekc prostoi - -oji nas često činc inanjin.a i ispunjavaju nekim kompleksima koje nc zaslužujemo. Ja nikada nisam imao ambicije da mi

pesme budu prevođenv zato što su neprerodirc. Npr. ’baš nas briga vozaino se na taljiga’. Aj’ sad ti objusm Englezu šta su to taljigc. Kočije? Pa, nisu baš. Taljige su čoveče takva jedna stvar koja jc neprevodiva." Na kraju je panonski mornar ukazao da po svakn cenu želi da oslane van bilo kakvih šablona. institucija. svrstan u ovu ili onu grtipu pisaca, ovaj ili onaj pravac. On želi da ostane svoj. ali da i dalje neina ništa protis da deo sebe pokloni i jednoj i drugpj vrsti publike - slusalačkoj ili čitalačkoj. "Nadam se da ncću morati da postanem član Cdružeuja književnika Srbije ili tako neke organizacije pogotovo što sam tu imao najriižnije i najlo.šije iskustvo, a da ct moje knjige stajati übudnće na ovakvim mestima Iknjižare)." Slobodni sino da za.ključimo da sve što nc bude u budućnosti bilo isprićano na Balaševićevim koncertiina. naći će se u njegovim knjigaina. ♦

Svet 31.3. 1997.

35