Svet

Pijem Ijudsku krv da bih izlečila rak!

Najstrašnije mpralne osude.ćak i za američko drustvo, koje doživljava Liza Debulije (31) ne mogu da naruše njenu srećti zbog pobede nad neizlečivom bolešću. lako se kaže da zdravlje nema cenu. Liza zbog toga što je izlečila rak pluća. pijući Ijudsku krv. očigledno plaća podnoseći javne osude. к Prošle godine, u oktobru, lekari su dijagnostikovali maligni tumor na Lizinim plućima. Vest o neizlečivom oboljenju je za svakog. bez obzira na godine života. veliki šok. Reakcija mlade slikarke je bila ništa slabija. Za razliku od nekih pacijenata koji se pomire sa neumitnom istinom, Liza je odlučila da ne ustukne i da se svim raspoloživim sredstvima bori protiv smrti. "Lekari su mi izrekli najcrnju prognozu. Saopštili su mi da imam još godinu dana života i da sumiram i sredim sve račune i pomirim se sa istinom. Nisam očekivala da me zavaravaju, ali ni da budu toliko isključivi u übeđenju da mi nema spasa. Sanse uvek postoje i rešila sam da ne uzmičem bez borbe." Zatim je Liza iščitala svu literaturu o kanceru i njegovoj terapiji. Na ovaj način je došla i do podatka da su indijanska plemena u Ekvadoru koristila Ijudsku krv u lećenju od lepre. "Naravno, pre ovog tragičnog iskustva, kao zdrava osoba, i ja bih osećala moralnu i telesnu odbojnost prema Ijudskoj krvi. Aii biti bolestan, i to još od smrtonosnog oboljenja, jeste specifično stanje kada jedino vaš instinkt ’misli’ za vas. Nisam imala šta da izgubim i rešila sam da isprobam ovaj lek na se-

bi", iskreno govori Liza. U pomoć su joj pritekli prijatelji. njih petnaestoro. koji su naizmenično davali krv. Već nakon’ četiri meseca svakodnevnog konzumiranja 3 dcl krvi, maligne ćelije su nestale. Još dva naredna meseca Liza je nastavila da uzima "svoj lek" i proverava učinak rendgenskim snimanjem. Svaki pojedinačni snimak nosio je oznaku B. O. I rezultati ostalih laboratorijskih analrza su govorili isto i predstavljaju dokaze čudotvornog izlečenja ali su i demanti medicinske prognoze i atak na profesionalnu sujetu Lizipih lekara. Debata o uspehu ove terapije se proširila i van granica Amerike i priznati francuski onkolog dr Moris Sans kaže: "Ne postoji apsolutno nijedan naučni dokaz o vezi između korišćenja Ijudske krvi kao medikamenta i izlečenja od kan-

cera. Ovo nije samo otvoreno, drsko propagiranje terapije Ijuđskom krvlju, već je izuzetno opasno. Slučaj gospođice Debulijer je, sasvim jc jasno, čista sreća". tvrdi dr Sans. Ipak. nekolicina fiz.ijatara se ne slaže sa st.ivom francuskog kolege. "Postoji evidencija o korisnom dejstt u oralnog konzumiranja eritrocita. Cinjenica je da ono pospe.šuje imunitet kod pacijenata. Svaki slučaj je individualan i, premda nemamo generalnih dokaza o isceliteljskoj moći Ijudske krvi, slučaj Debulijerove je dokaz sam za sebe i bilo bi neprofesionalno da ga negiramo." Dok se argumenti u medicinskim krugovima i dalje množe, a stručnjaci nadmeću u dokazivanju ili opovrgavanju Lizinog iskustva, miada slikarka ima najčvršći dokaz u rukama, svoj život.

Neobična terapua Amerikanke Lize Debulije ГЗ IJ

Pijući Ijudsku krv šest meseci Liza uspela da se izleči od raka

Temperatura u kancelariji za poslovne sastanke minus 20 stepeni!

Predsednik velike kompjuterske kompanije. Alan Lambrin je. do pre nekoliko meseci, muku mučio smi.šljajući najbolji način da poveća efikasnost svojih saradnika. Svaki sastanak sa direktorima sektora se redovno pretvarao u maratonske diskusije ispunjene ličnim nadmetanjem prisutnih, čestim pauzama, gušenjem u oblacima dima. Bitne odluke su donošene ali uz nepotreban utrošak vremena i nerava. Prilikom jednog sastanka erkondišn je spustio temperaturu u prostoriji i postalo je veoma hladno. Svi su se tresli od jeze i na licima im se čitala želja da što pre završe sastanak i izađu iz prostorije. Odluka je donesena u rekordnom vremenu i - ideja se rodila. Od tog događaja Alan Lambrin uspešno sprovodi novu poslovnu praksu. Jedna od kancelarijaje pretvorena u veliki "zamrzivač". blokovi leda služe kao stolice i poslušna gospoda, na čelu sa predsednikom, sede za okruglim stolom od leda i odlučuju o sudbini kompanije. "Temperatura u ovoj sobi se spušta i do minus dvadeset stepeni", kaže Lambrin i nastavlja: "Svi smo obučeni u svoja elegantna, trodelna odela. Rukavice, šalovi ili kape su strogo zabranjeni zimski rekviziti. Niko ne pokazuje želju za dugim premišljanjem ili bespotrebnim objašnjenjima." Nakon četiri meseca "ledenih" sastanaka odluke se sprovode brže i profit kompanije se utrostručio. "Dugo sam tolerisao neefikasnost svojih kolega. Tražio sam i primenjivao razne metode, uvek se trudeći da budem korektan i čovečan. Međutim, kada mi je stručnjak za radnu produktivnost, nakon urađene analize poslovanja moje firme

rekao da su predugi sastanci osnovni razlog zbog koga su nas konkurentske kompanije gotovo 'pojele’, morao sam da učinim radikalan korak objašnjava Alan Lambrin. Slučaj sa erkondišnom mu je samo olakšao i übrzao pronalaženje pravog metoda. Za instalirh'nje "zamrzivača" može da zahvali. ipak. svojoi maštovitosti. Osim roga. Lambrin je. račnnajući na mogućti želju kolega da umaknu hladnoći. preduzeo i mere predostrožnosti. Tako je sekretarici palo u zaduže.nje da pre svakog sastanka zaključa "hladnjaču" i ne pušta ih dok za to he dobije konspirativni znak svog šefa. Direktor marketinga. Leon Šaun je jedan od redovno prisutnih. na sastancima i. mada mu je trebalo dugo da se nasikne na čudnu praksu. kaže; "Ne samo što nas hladnoća tera da budemo brži u razmišijanju već su i misli jasnije, konciznije i mnogo kreativnije nego ranije. Verujem da hladnoća übrzava cirkulacijii u mozgu, tako da se ideje roje i kvalitetnije stt" Predsednik kompanije je neskriveno ponosan na svoj "izum". ali je istovremeno svestan da će on naići na nerazumevanje mnogih. "Većina naših poslovnih partnera su konzervativni ijuđi koji slede tradicionalne načine poslovanje. Za njih cc ovo verovatno delovati trlo neozbiljno i površno. Međutim, uspeh moje firme i utrostručenje proizvodnje, kao direktna posledica 'ledenih' sastanaka, za mene su zakon. Zato ne želim da dajem recepte drugima niti da reklamiram naš metod. Zadovoljan sam što on savršeno deluje". završava Alan Lambrin.

Genijalni izum vlasnika kompjuterske kompanije koji je želeo da skrati maratonske i zamorne sastanke sa svojim saradnicima

42

NBMfSlN£l¥SlMfl¥Sl

31.3.1997. Svei