Svet

BELA CRKVA: SUDSKI EPILOG JEDNE TRAGIČNE LJUBAVI

Piše: Jelena Ranković

edna Ijubav. započeta 1993. godipg tragično je prekinuta 30. maja 1995. u Beloj Crkvi. Okružni sud ,u Pančevu objavio je presudu protiv optuženog Dalibora Bančilova u kojoj se navodi da jekriv što je dana 30. maja 1995. godine u svojoj kući lišio života svoju devojku maloietnu O. B. (16) očevim pištoljem. Osudili su ga na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina. Dalibor Bančilov je učenik 111 razreda srednje Elektrotehničke škole. Bila je u pitanju normalna, snažna, strastvena mladalačka Ijubav. Dalibor i njegova devojka su 30. maja bili zajedno, dan je proticao uobičajeno, vodili su obične razgovore... U jednoj mimoj i tihoj atmosferi došio je do nerazumljive potrebe da se pokaže pištolj. "Tada smo počeli priču o pištoljima pa je ona rekla da njen otac ima bolji pištolj od moga oca". kaže u svojoj odbrani Dalibor Bančilov. Zatim kaže da je otišao do kuhinje gde je uzeo ključ kojim je otključao regal gde se naiazila kutija sa pištoljem sa municijom. Izvadivši pištolj, pritisnuo je dugme i izvukao šaržer iz koga je izbacio 6 metaka. Pokušao je da repetira pištolj, ali nije uspeo. Rekao je da če ga otac "razbiti". Tada je pokojna O. B. prazan šaržer vratila u magacin, a potom povukla obarač a pištolj je samo škljocnuo. Vrativ.ši metke u šaržer. napunjeni pištolj je stavila na sto. Sasvim svestan optuženi je usmerio pištolj u pravcu glave pokojne, mada je bio svestan opasnosti kakvu ovakvo manipulisanje pištoIjem predstavlja. Repetirao je pištolj i on je bio pripremljen za dejstvo. Trebalo je samo pritisnuti obarač... Na veliku žalost, optuženi je to i učinio, pa je

О. В. pogodio jedan metak pravo u glavu. Smrt je nastupila vrlo brzo. Dalibor u svojoj odbrani dalje kaže: "Zagrlio sam je i pošto sam bio uzbuđen istrčao sam na ulicu tražeći pomoć". Ne zna za.što je tako postupio i zašto pištolj nije usmerio na drugu stranu. Kaže da se dobro slagao sa pokojnom. da je bio Ijubomoran kao i svi muškarci. Optuženi i pokojna prekinuli su vezu jedno kratko vreme ali iako je znao za dragog mladića sa kojim je kratko bila O. B. nije pravio nikakve scene. LJUBOMORNO JEĆUVAO ZA SEBE Najtužnija je priča roditelja pokojne O. B. Neutešna majka Ankica Brankov u svom svedočenju između ostalog kaže: "Sve dok nije počela da se zabavlja sa okrivljenim, izlazila je sa drugaricama, udešavala se, šminkala se i nosila helanke, a kada je počela da se zabavlja sa njim pfestala je jer, kako je govorila, on to nije voleo. Cekao je ispred škole, nisu išli nigde, ni u bioskop, ni u pozorište, iz čega sam zaključila da se na neki način plašio da ga moja ćerka ne ostavi. Po mom mišljenju, prosto je Ijubomorno čuvao samo za sebe. Kada sam saznala šta se dogodilo. moja reakcija je bila ovakva: ako ju je toliko voleo, kada je video šta se dogodilo, drugi metak je trebalo da bude njegov". U svojoj žalbi koju je uputio protiv presude Okružnog suda advokat Ilija Radulovć kaže: "Nije navedena nijedna okolnost koja bi mogla da se stavi pod pojmom motiva za izvršenje ovog krivičnog dela na umišljajan način. Zbog čega bi on umišljeno lišio života O. B. s obzirom da se nisu svađali, ni tukli, niti je bilo bilo kakvih Ijubomornih scena između njih? U svom nalazu veštak je naveo da u analizi njihovogo Ijubavnog odnosa nisu pronađeni elementi patološke Ijubomore niti preterane posesivnosti. Međutim, on ističe da je ipak

kod oboje težnja za posedovanjem i za pripadanjem bila dosta naglašena. Sudsko veće nema nijednog dokaza da je u pitanju übistvo sa umi.šljajem i da preko motiva prelazi i ne spominje ga. U tom smislu postoje bitne povrede krivičnog zakona. Nema dokaza. zato i ne bi trebalo komplikovati u ovom slučaju. jer nema dileme između smisla i besmisla niti izineđu zakonitosti i bezakonja". govori u žalbi branilac Da'libora Bančilova advokat Ilija Radulović. MAMA, AKO SE NJOJ NEŠTO DESI, JA ĆU SE UBITI!" Мајка okriv Ijenog nijc bila kod kuće kad se tragični događaj desio. Kaže da ju je pozvala komšinica. "Kada sam istrčala. videla sam da Dalibor stoji pored kola krvavog stomaka. pa sam videla da na sedištu sedi pokojna O. B. Rekao mi je mama, ti zna.š da sam joj sve davao što je tražila od mene, rekao je da joj je dao pi.štolj. Sela sam u auto i odvezla sam ih do Doma zdravlja i tada mi je još rekao - mama, ako se njoj nešto desi, ja ću da se übijem, bez nje ne mogu da živim". priča tužna i očajna majka. Otac pokojne O. B. Vladimir Brankov za nesreću je saznao posle poziva komšije. Rekli su mu da mu se kćerka übila. Od Doma zdravlja saznaje da mu je šesnaestogodi.šnja ćerka mrtva. Inače. on je tragične večeri u Domu zdravlja prišao optuženom Daliboru, zagrlio ga i počeo zajedno sa njim da plače. "To sam uradio iz čisto očinskih i Ijudskih razloga. jer ga je moje dete volelo: prišao sam mu u nameri da saznam šta se dogodilo; zato sam ga zagrlio i pitao šta se desilo. ali on mi nije odgovorio već je vikao: 'Ubiću se. iibiću se!!!'. Prethodno sam već saznao od ovlašćenih lica SUP-a Bela Crkva da je on pucao, a ne moja ćerka." EKSKLUZIVNO: ISPOVEST MAJKE

Piše: Eva Čubrović

skoro će še na bptuže- ničkoj klupi кивииививииЈ ponovo naći Aleksandar Paunović (19) koji je osuđen na šest godina zatvora jer je 18. 10. 1994. godine, na Bulevaru revolucije u Beogradu, übio Dejana Marjanovića Sabana. Vrhovni sud je ukinuo raniju presudu i naredio novo suđenje. O ovom übistvu, beogradska čaršija je brujala danima jer je pokojni Saban bio jedan od poznatijih beogradskih žestokih momaka. Kako je do.šlo do toga da tada. šesnaestogodišnji, Aleksandar Paunović übi je. starijeg i iskusnijeg Dejana Marjanovića u potresnoj priči ekskluzivno, za "Svet". Objašnjava Aleksandrova majka gospoda I.jilja Paunović:

’Moj >in је išao u školu 'Jovan Cetković’. Tamo je upoznao Milana Radonjića, koji je bio Marjanovićev komšija. Neprekidno mu je pričao o Sabanu, i moj Saša je želeo da ga upozna. Upoznali su se krajem jula. Odmah mi je to ispričao. Govorio mi je kako taj dečak ima sve. kako dobro živi. Međutim. vrlo brzo, postao je nervozan. Videla sam. po njemu. da nešto nije u redu, ali ni je mi bilo ni na kra j pameti šta se dešava. Kasnije sam saznala da je Saban od mog sina tražio određene usluge. Zapravo sve što bi mu palo na pamet. Recimo. ako bi

mu rekao ’idi kradiL očekivao je da on to mora da uradi. Saša nije hteo. a nije mogao ni da se skloniž Marjanović je zahtevao da Aleksandar za njega prodhje drogu. Kada je već postalo gusto. kada je dobijao bjitine i trpeo razna iživljavarrja, Saša je počeo da izbegava da se javlja na telefon. Tieprekidno je zaključavao vrata, spuštao roletne. "ONDA JE ŠABAN POČEO DA TRAŽI NOVAC!" Тај dečko je iz čista mira znao da Sašu udari. šutne. Uzimao je drogu i bio је tžikve naravi. Moj sin nije nikada ni pušio. Nije počeo ni u zatvoni. Cini mi se. i tog kritičnog dana. da nije bio toliko drogiran. da bi sve bilo obmuto. Moj sin nije nir kada ranije baratao oružjem. Šaban je. inače. umeo da se’ iživljava i tako što bi uperio pištolj u Sašu. i povukao oroz. Na taj način je proveravao njesiovu hrabrost. Po-

tom bi govorio da se samo Šali. Onda je počeo da traži novac. Ne zato što ga nije imao. već kako je govorio. zato što poznanstvo sa njim košta. Saši je dao pištolj. kojim je on trebao da obavlja poslove. koje mu Šaban naredi. Sa.ša je bezuspešno pokušavao da mu ga vrati. Saban je tada od njega tražio 800 DEM za taj pištolj. Nije bilo nikakvog efekta. to što je Saša govorio da on taj pištolj ni ne želi. Saša mi je sav očajan tražio novac. Rekao je da mu je Saban pretio da će übiti baku i deku. da će baciti bombu.

Bio je pun straha. Pltela -... da odem da vidim šta >e ‘ dešava. Molio me je da nc idem. Pošto sam bila upoin pozvao ga je i pitao "Možc li i moja mama da dođc? On je odgovorio: "Kak'a mama. da li si normalan? Otišao je sa devojkom i odneo 600 dinara i mini liniim Ali. tada je ponovo doivo batine. zato što je donco dinare. a ne marke. i što je doneo liniju koja nije nikak' marka. Saban mu je rekaoila tuje i da će se videli kad vrati. Saša je prestao da izl zi. Jednog dana javio >e njihov drug Radonja, govoreći

Ljilja Paunović, majka Aleksandra Paunovića optuženog da je übio Dejana Marjanovića Šabana, legendu beogradskog asfalta ekskluzivno za „Svet” priča o druženju njenog sina i Šabana:

31.3.1997. Svet