Svet

Đenović. sa Instituta za sudsku medicinu u Nišu. "Toksikoioška analiza je, na žaiost, potvrdiia sumnje da je posredi trovanje. No, to još uvek nije moraio da znaći da je reč o ziočinu. To nismo mogli da kažemo ni kada smo utvrdili da je dete otrovano insekticidom za prskanje biija ’Parationom’. Dete je moglo trčkajući po

vest Majka je u SUP-u sve priznaia. a pred istražnim sudijom. Milojem Mićićem, u Okružnom sudu u Nišu koji vodi istragu porekla svoie priznanje. Objasnila je davanje deci otrova time što je verovala da im daje sok. Flaše sa "Parationom" pronašla je prema njenom kazivanju u spavaćoj sobi svog svekra Vladimira i svekrve Mirke koji sve vreme tvrde da ovog ctrova nije biio u kući. Posie prvog saslušanja sudija Mićić uputio je Tanju Perić na psihijatrijski pregled. Branioca unapšenoj Tanji obezbedio je njen otac Dobrosav Mitrović dok se njeni. sada već bivši rođaci, iz kuće u Batušincu gde je bila udata, Tanje odriču. kuči i dvorištu da negde pronađe flašu sa ’Parationcm’ i greškom popije. No, tvrdnje rođaka da takvog otrova nema u kuči i majke da je dete nahranila samo mlekom i keksom, riisu se uklapaie u to. Uz to. p.'iče o strađanju njene sestrice bebe i šuškanja po selu da je decu neko umorio, doprle su i do nas, Zahtevao sam od istražnog sudije da se naloži ekshumacija bebe. Za divno čudo telo je bilo izvrsno sačuvano što nam je olakšalo posao. Naši novi rezultati bili su, možda ne iznenađuiući, ali sigurno poražavajući. Utvrdili smo da je i prvo dete otrovano 'Parationom'. Sada više nije bilo sumnje da je reč o zločinu. Četvoromesečna beba nije mogia da se kreće po kući i greškom popije otrov. To i činjenica da su dva deteta stradala od istog otrova, u istoj kući. u roku od devet dana, značila je da ima puno posia za SUP." I nspektori niškog SUP-a. doduše i do zvaničnog saopštavanja rezuitata obdukcije nisu sedeli skrštenih ruku. Radeci svoj posao pronašli su.u ormaru dnevne sobe nepoznatu tečnost. Ukućani tvrde da je ta flašica vraćena jer je analiza' pokazaia da sadržina nije otrovna. No. posle medicinskog nalaza izvršen je detaljni pretres. U ekonomskoj zgradi, uprkos tvrdnji ukućana. da nemaju sredstava za prskanje u domaćinstvu, pronsđene su dve boce sa otrovnom tečnošću. Jedna je bila načeta. Analiza. je brzo pokazala da je reč o otrovu. Već sutradan u niški SUP privedeni su rođaci nastradaie dece -roditelji Tanja i Dejan i deda i baka. Vladimir i Mirka. Klupko je počelo da se odmotava. Sumnja je pala na majku Tanju Perić. Žigosana je kao zločinac koji je izvršio teško delo čedomorstva na svirep način. No, hapšenjem Tanje Perić istraga nije završena јег je ošialo nerazjašnjeno kako je došla do ofrova ida li joj je možda neko pomogap u tome.

SRBOBRAN: MISTERIOZNO UBISTVO ALEKSANDRA GLAVINIĆA 82

Veriča Kikanović

Jve češće se. u poslednje vreme, dešava da na meti surovih i brutalnih napada budu stari i iznemogli Ijudi koji su davno prevalili sedamdesetu. Najčešći motivi su beznačajne novčane sume. ostale od nji-hovih penzija. No, i to je nekome dovoljno da nedužne starce i starice maltretira. a često i lišava života. Upravo tim povodom posetili smo Srbobran. U ulici Vuka Karadžića 5 donedav-no je živeo bračni par Glavinić. Pre šest meseci je umria Nevenka Glavinić. a пјеп suprug Aleksandar ostao je da živi sam, u njihovoj kući. Dece nisu imali. Aleksandar. kako komšije kažu. već tri. četiri godine nije bio u dobrom psihičkom stanju, pa su ga svi znali po tome što je išao sredinom ulice doksu mu automobili trubili ili lutao po pijaci pričajući koještarije. Aleksandarje živeo od penzije koju je zaslužio radeći godinama, kao mženjer agronomije. To su svi znali kao što su znali da ta penzija nije velika. Ali neko ie izgieda poverovao u Aleksandrovu izmišljenu priču da će uskoro renovirati kuću pa je u noći 23. februara napad osamdžsetdvogodišnjeg starca u potrazi za novcem koji je trebalo uložiti u renoviranje. Novca naravno, nije bilo, aii je starac cstao па mestu mrtav. *'El© Ji JAK© ČUSAH,./ 0 ovom nemilom slučaju komandir srbobranske milicijske stanice nije želeo da da biio kakvu izjavu, i kako je rekao. nadležnost nad ovim slučajem, preuzeo je novosadski SUP. Gospodin Miša Vuiiniz novosaaskog SUP-a nas je obavstio da vinovnici ovog dggađaja još uvek nisu pronađeni,; da ie istraga u toku. Aieksandar Glavinić se nije družio sa komšijama, niie imao prijatelja. vodio je čudan život. zazirući od kontakata sa drugim Ijudima. Jedina osoba koja je mogla razgovarati sa njim i koja je dolaziia kod Aleksandra je njegova kuma, Sofija Stanić osamdesetjednogodišnja starica. Ona ga je pronašla mrtvog. Baka Sofija počinje priču: "Nevenka i Aca su se uzeli negde 1952-53. godine. Moj suprug ih je vsnčao. Tako sam ja Aci kuma. Nevenka je umrla pre pola godine, a Aca je ostao sam. Nije hteo da razgovara ni sa kim jer neko je navodno hteo da ga otruje, onaj drugi da übije i tako, umišljao je stvari... Bio je jako čudan i izgubljen još od ranije, ali je Nevenka bila dobra žena, držala se dobro, ma bio je i on dobar čovek nekada. Već duže vreme mene žene stalno pitaju: ’Šta tom Aci fali pa se tako ponaša?’ A on ide po gradu, budaleše... Već dva meseca nisam navraćala do njega jer sam bila bolesna, ali me je često, od svog komšije, zvao da dođem. Ja sam bila jedina koja sam odlazila kod njega. Kažem vam bio je čudan. Puno je hleba kupovao, nosio kući i uopšte ne znam zašto je to radio. Ja posle izvesnog vremena odem pa donesem taj hleb živini jer se tamo gomila. Tako poslednjih godina: ide po pijaci isprobava sir od žena i pljuje, kudi ga...

изш i PSA! Ja sam bila ta koja ga je našla. Naišla sam kod njega, bilo je podne, a još uvek su bile spuštene roletne. Odmah sam pomislila da je umro jer je bio težak srčani bolesnik, Htela sam da izađem kroz komšijsko dvorište i nekog obavestim, ali se predomislim i vratim. Krenem ka vrptima, kad ono na vratima leži Boni, njegov pas. Ja povičem ’Boni, Boni', a ona mrtva leži u lokvi krvi. Otvorim vrata kad imam šta i da vidim. I Aleksandar mrtav ieži na podu. Izašla sam na ulicu i baš tada je naišla jedna

komšinica kojoj sam isprićaia šta sam videia. Odmah smo obavestile rriiliciju. E sad, kako je on bio povređen to ne znam, samo sam videla da ležijha podu. Ja sam odmah otišla. Zašto bi пеко übio starca ne znam ali znam da novaca nije imao. Ipak, mislim da je neko čuo kako on priča po ulici da mora da popravlja kucu i da ce to uskoro uraditi pa je mislio da on ima para. Ma, on je jadnik imao samo svoju penziju. Nikakvih para nije bilo, ali ie neko pomisiio orugačije i eto desilo se šta se desilo." *

MONSHtUM

14. 4. 1997. Svet: