Svet

BANJALUKA: OKRUŽNI SUD POTVRDIO KAZNU OD 15 GODINA ZATVORA ZA DARKA TOŠIĆA!

Piše: Milkica Milojević

ada je tog prozračnog letnjeg jutra izašao « iz svog i izbegljčkog doma u selu OraI hova 'na Savi, Dušan Ružić i nije ni slutio da su mu to posI lednji časovi života. Putem je i naišao Darko Tošić. Ružićev 1 komšija još iz starog kraja. iz zapadnoslavonskog sela Mlaka. Darko je rekao da ima ;"nešto da mu pokaže" i odveo. Dušana u napuštenu ku_ću Šerifa Istića. Tošićje iznenada potegao svoj pištolj i ispalio Dušanu Ružiću. iz neposredne blizine. metak u potiljak. Kada je nesrećni Ružić pao. Tošić mu je u levu jslepoočnicu ispaiio još jedan 'hitac i onda je iz Ružićevog .. džepa izvadio novčanik u kome je bilo 2.700 maraka, 100 švajcarskih franaka i 2.000 austrijskih šilinga. Novčanik je uzeo, a telo žrtve je odvuI kao i bacio u bunar u dvorištu. Dogodilo se to 29. juna 1995. godine. Osnovni sud u Gradišci je Darka Tošića -osudio na 15 godina zatvora zbog übistva iz koristoljublja. a nedavno je Okružni sud u Banjaluci. pravosnažnom sudskom presudom u potpu. nosti potvrdio tu prvostepenu presudu. Tako je ovaj strašni zločin dobio i konačni sudski epilog. Prošle su.evo.skoro dve godine. a u Orahovi. Gradišci i Banjaluci još se priča o tom neverovatnom zločinu koji je uzbudio čak i ove ratom napacene Ijuae. Poričući na sudu übistvo za koje su ga teretili, Darko je govorio da su on i Dušan veoma bliski i da ih veže staro kumstvo. To je, po svemu. sudeći. istina. Jer. kada se odlučio na übistvo Darko Tošić je pouzdano znao dve stvari: da Dušan Ružić nosi sa sobom devize u džepu. i da mu bezrezervno veruje. To je bilo dovoljno da ga pozove da mu "nešto pokaže". pa da Ružić, i bez razmišljanja. krene za njim u pustu kuću. I Tošići i Ružići su u Orahovu. koja je pre rata bila naseljena muslimanima. izbegli iz zapadne Slavonije iz sela Mlaka kod Jasenovca. I u izbeglištvu su, kao i u zavičaju bili dobre komšije, poštovali se i pomagali, a izgnanički rad ih je još više zbližio. Kako je na sudu svedočio brat übijenog Mlađen Ružić. Dušan je kod sebe čuvao zajedničke, porodične pare. jer je on. Mlađen, bio angažovan u Vojsci Republike Srps-

ке ра је odlazio na liniju odbrane na reci Savi. Tako je i svoj deo novca čuvanog za "crne dane” poverio bratu, da se nađe porodici. ako se njemu tamo na liniji, ne daj Bože, neštodesi. Tog jutra, bio je četvrtak. 29. juni, Mlađen je zatekao brata Dušana, već oko pola sedam. budnog. Ispijao je svoj jutarnji čaj i rekao bratu da će otići u selo da provetri kuću koju su Ružići dobili na korišćenje. a u koju se još nisu bili preselili. Potom su.se braća rastala. Miađen Ružić je otišao u Gradišku. gde je oko 13 časova na pijaci sreo komšiju Darka Tošića. Nije tome pridavao nikakav značaj, jer nije ni slutio da svojim očima gleda übicu rođenog brata. Nakon obavljenog posla, Mlađen se vratio u Orahovu, ali Dušana nije zatekao. Ni do ponoći brat mu se nije vratio kući. Mlađen se zabrinuo. Dušan nije bio čovek koji bi noću izbivao iz kuće, a da se nikom ne javi. Mlađen Ružić je obavestio policiju o nestanku svog brata i već u zoru i policajci i seljani krenuli su u potraguza Dušanom. POSLE ÜBISTVA OTIŠAO NA PIJACU PO ALIBI "Kada je übio Dušana Ružića. Darko Tošić se. kao da je obavio neki najobičniji svakodnevni posao, mirno vratio kući i rekao da je "zaradio nešto para na sitnom švercu". Otišao je potom na pijacu, možda da pazari opIjačkanim novcem. a možda i. što je verovatnije. da bi ga tamo videlo što više Ijudi kako bi, zlu ne trebalo, imao alibi. Istog dana otišao je i u jedno selo kod Ljubije, gde je njegova nevenćana supruga Zorica Zgodić bila kod rođaka u gostima. Pozvao ju je da se vrati sa njim kući, ali je ona odbila. jer su se prethodno bili dogovorili da dođe po nju tek u nedelju. Bilo joj je čudno što se pojavio, iznenada. tri dana predogovora... MEĐU PRVIMA IZJAVIO SAUČEŠĆE Tragajući za nestalim Dušanom, policajci su pretraživali napuštene kuće. U kući u Lazama zatekli su veliku lokvu krvi. Krvavi trag je vodio dvorištem do plitkog bunara. Iz bunara su provirivale noge i desna ruka übijenog. Sat na ruci još je otkucavao vreme kada su policajci- pronašli leš... Već na prvi pogled rane na glavi su ukazivale da je übica pucao iz neposredne blizine. a na telu nije bilo nikakvih tragova borbe. Nov-

ćanik sa devizama nije nađen... Doksu policajci radili svoj posao. seljani su se već bili okupili u dvorištu kraj bunara. Dragoslav Kos. kum Darka Tošića, pozvao je komšiju Dragana Glavića u stranu i nešto mu tiho govorio. Nakon kraćeg većanja prišli su policajcima_ Stevi Zuberu i Svetislavu Švarki... Čimje"čuo"zasmrtsvog komšije Dušana Ružića. Darko Tošić je. među prvima. došao u dpm Ružića. izjavio saučešće i, kako nalaže red među komšijama. prijateljima i kumovima, ponudio svoju pomoć u tom teškom času. Brat übijenog. Mlađen Ružić. kako je kasnije potvrdiona sudu, nije primetio ništa neobično u Tošićevom ponašanju. Tako se Darko Tošić zaputio u Gradišku; dovezao kovčeg i venac i sve što je trebalo da se po redu i običajima obavi pogreb.

Verovatno se. tog dana, dvadesetpetogodišnji Darko Tošić umirio zbog "svoje lukavosti" u ponašanju i "veštini" u zametanju tragova zločina. Ali, nije slutio da je na njega već pala sumnja i da će se uskoro naći u istražnom zatvoru. Naime. kada je übio Dušana Ružića i bacio ga u bunar, izašao je sav preznojen i mokar od bunarske vode. I tada ga je, takvog, video njegov kum Dragoslav Kos. Bilo mu je sve to nekako čudno, ali je otišao čovek za svojim poslom. Međutim, kad su sutradan iz bunara izvadili übijenog dušana, Dragoslav se setio prizora viđenog prethodnog jutra: njegov kum, mokar. uzrujan, izlazi baš iz ovog dvorišta... Prvo se poverio komšiji Draganu Glaviću, a zatim prišao policajcima i dao zvanični iskaz. Svedočenje kuma Dragoslava je dalo pravac daljoj istrazi.

ODBRANA ĆUTANJEM Kada je priveden. osumnjičeni Tošić je, prvo, pred policijom, pismeno priznao übistvo. Ali, na sudu svoje priznanje nije potvrdio. Branio se ćutanjem. Potom je rekao da tog dana nije bio kod kuće, da je išao u Gradišku, potom u Ljubiju... Da mu nikad ne bi palo na pamet da übije Dušana Ružića, sa kojim je. takoreći, od rođenja bio u najboljim odnosima... Na pitanje odakle mu pare. rekao je da mu je devize zatečene kod njega, na sahrani übijenog Ružića dao komšija Dragan Glavić! Navodno, Glavić mu je sam prišao i rekao. u poverenju, kako je "zaradio nešto para", ali da ne bi bio rad da porodica zna za taj novac. i da je upravo njega. Tošića. zamolio da mu te pare "pričuva". Naravno. ovaj Tošićev iskaz Dragan Glavić nije potvrdio: niti je

imao neke "tajne pare". niti ih je dao Tošiću na "čuvanje"! Tošić se na sudu branio i od svedočenja svog kuma Dragoslava. tvrdeći da je tog jutra u napuštenoj kući Istića tražio "neke slavine" pa je tako zatečen, sav mokar, kako izlazi iz dvorišta. Istraga je, dakle, nagoveštavala mogućnost da je Tošić pucao na Ružića. ali nije bilo i dokaza da je on übica. Ali. kada je u Tošićevoj šupi. u kutiji za alat, nađen njegov pištolj i novac, upravo u onim valutama i apoenima koje su bile u novčaniku übijenog. sve je bilo jasno. Veštačenjem pištolja. za koji je sam Tošić potvrdio da je njegov. nepobitno je dokazano da su to bili hici koji su usmrtili Ružića. Nije bilo više nikakve sumnje: Darko Tošić je übio Dušana Ružića znajući da sa sobom nosi devize i iskoristivši njegovo poverenje. ♦

ÜBICA NA ČELU POGREBNE POVORKE!

SVIREPO ÜBISTVO: Telo Dušana Ružića nađeno u bunaru

JSvet 14.4.1997.

49