Svet

SOMBOR: CRM TALAS SUICIDA

Piše: Velimir Kostadinov

Poslednjeg vikenda marta meseca troje Somboraca diglo je ruku na sebe: Oorđe Tršić (40). Momčilo Orakulić (40) i Ištvan Harangozo (64). Prva dvojica su uresudili sebi vešanjem dok s poslednji isekao vene i iskwario. Po statistici somborskog Okružnog javnog tužilaštva. i prva tri meseca dogodilo se sdanaest samoubistava. r dnosno svake sedmice po sdan. Ova neslavna brojka jiostigla je polovinu prošlogodišnjeg broja suicida (za 'vanaest meseci. 22 samouiistva). što praktično znači за se broj onih koji dižu ruku за sebe u Somboru udvostučio. Tako je Sombor. na salost. sve bliže vrhu evropsiih gradova po broju suicida. Statistika samoubistava Ea prošlu godinu kaže da je aegedin iz susedne Mađarsse "übedljivo prvi’k a odmah s:a njega su Subotica. Kanjis i Sombor. Naime, stopa emoubistva se računa na COO.OOO stanovnika, u toku ?dne godine. i Segedin sa cicom od 60 übedljivo prednja.. Brojke ne lažu. a one kažu s najveću stopu samoubis'iva imaju zemlje i krajevi ko> su svojevremeno bili pod uustrougarskom. To je prizao i čuveni austrijski neuroisihijatar. Ervin RingeHzjavjujuci: "Tamo gde smo biii iii, mora se priznati, stopa lamoubistava je najveća". sa jednom. nedavno održaiom skupu poznati novosadixi profesor dr Borislav Kalamadžija je rekao da su suoiidi na severu "možda traocija" ali se to smatra objašeenjem za novine. a ne za jauku. "Kod samoubistava poo:oji takozvano psihološko initiranje", tumači dr Kapasandžija. "što je poznato i icaisano u nauci. Kad se -Isko baci sa visokospratoce, zavlada 'moda’ i svi e bacaju sa tog mesta. na 'mode’ i u izboru sredsava. Pre rata je to bila jasna soda, posle ovog u“užja. U Austrougarskoj, itinosno u ono vreme saooubistvo je bilo povezao sa pitanjem časti i dos: janstva i bilo je ćesto, u iasim klasama, naročito jod oficira. Mislim da bi to ooglo da bude jedno od tusacenja za veliki broj saooubistava u krajevima jvvše Austrougarske i to jijunaucizove-psihološi <> imitiranje." Т Mađari, kao što se zna, m.moubistva zovu "mađarsj ■: bolest". Naučno je dokain.no da su oni prvi po broju m.moubistava u Evropi. a dr-

že primat i u svetu. Mađari to ne Kriju, prihvataju kao neminovnost i često prave viceve od te ozbiljne društvene pojave. U Somboru na svakih sto samoubica čak 37,2 su Mađari. drugi su Hrvati sa 28.2. treći Crnogorci sa 24.3. dok su Srbi četvrti sa 15,4 odsto. SAMOUBISTVO - BAGEROM! Novinar Anton Raič. zaposlen u "Somborskim novinama" već 35 godina prati crnu hroniku grada i za "Svet" kaže: "Po ustaljenoj praksi, jeseni i proleca su krizna vremena za samoubistva u Somboru. Kao po praviiu, samoubistva se događaju vikendom i u seriji od dva ili tri. Pre tri godine zabeleženo je i prvo kolektivno samoubistvo kada se otrovala tročlana porodica. Zabeleženo je, pre šest meseci, i iedno, nazovimo ga usiovno, ’spektakularno samoubistvo'. Jedan Somborac je iskopao sopstvenu raku, ušao u nju prethodno prikačivši dve bombe.

Prekrio se zemljom i šicom aktivirao eksplozivne naprave. Dve godine unazad dva učenika osnovne škole su se obesila. Bilo je i tragikomičnih samoubistava koja su ponekad prerasla u klasično übistvo. Dvoje Ijubavnika su odlućili da dignu ruku na sebe. On je bio egzeku-

torikadajeusmrtioljubavnicu i pokušao da se obesi puklo je uže. Pokušao je potom da se baci sa krova i übije ali je preživeo pad i na kraju mu je suđeno za übistvo. Takođe, pre sedamnaest godina, zbog toga što ga je ostavila supruga, jedan bagerista je pokušao da se übije tako što je krenuo bagerom u Dunav. Međutim, kada je voda ušla u kabinu on se predomislio i sve se završilo zatvorom.” Uzroci samoubistva najčešće ostaju nepoznati (43.7 odsto). a od poznatih motiva na prvom mestu je neizlečiva bolest (18.4 odsto), potom duševno rastrojstvo (17.4 odsto), porodične neprilike (9.5 odsto). zbog nesrećne Ijubavi (1,3) i ostali razlozi (97). OBESIO SE U ŠUMICI PORED HIPODROMA U poslednja tri somborska suicida motivi nisu poznati. Doduše, u jednom slučaju motiv se može pretpostaviti.

Za Đorđa Tršića komsije kažu da ga je übila samoća. Ziveo je sam u stančiću u ulici Staparski put 10. Nije imao nikoga osim sestre koja je vodila sopstveni život i retko posvećivala vremena bratu. Zbog samoće ili ne. tek Tešić je otišao u šumicu pored hipodroma i obesio se. Pronašli su ga zaljubljenici konjičkog sporta koji su trenirali svoje Ijubimce. Momćilo Drakulić se takođe obesio u klanici na radnom mestu. Naizgled je bio uspešan čovek. Imao je sređen brak, dvoje dece. tek dovršenu kuću... Ipak. nešto ga je izjedalo. 6 Ni na šta mi se nikada nije požalio. Delovao je samouvereno i imao je toplu reč za svakog. Nijednog trenutka nisam mogla pomisliti da bi tako nešto mogaodauradi". kažesupruga Zorka. Veruje se, u nekim naučnim krugovima. da je uticaj ravnice na samoubistva bitan. Ravnica i stepa depresivno deluju na čoveka. Smiruju ga, ali istovremeno übijaju u njemu želju za životom.

Suprotno tome Ijudi koji žive u brdovitim predeiima, ma koliko im život bio teži, nisu depresivni i teže dižu ruku na sebe. Neuropsihijatri su kategorični da retko kada jedan faktor utiče na odluku o suicidu. Obično se tu radi o čitavom nizu faktora: bescilinos-

ti, samoci. odbačenosti. bolesti, koji udruženi u jednoj ličnosti dovode do odluke da neko ode iz života. Statistika, koja je u ovakvim slučajevima najbolji pokazatelj. otkriva da većibroj onih koji su pokušali samoubistvo a nisu uspeli to više nikada ne čini. to znači da su

stanja u kojima neko poželi da se übije i jednom prekrati muke za svagda prolazna. Treba samo izdržati. Troje Somboraca, poslednjeg martovskog vikend'a nisu uspeli da = prebrode svoju muKu. ♦

RAVNICA ÜBIJA: Prizor sa jednog somborskog salaša

PRESUDIO SEBI VEŠANJEM: Čitulja Momčila Drakulica u „Somborskim novinama”

УШШЕ 1Ш - Obezbeđuge maksimalnu ,■»._ g3©>tencs jjstß - Preventivno delisie protiv bolesti prestote, poanažo u - masnoću u organszmu VJ ЈГ_Ј j J /ТЈ-Р Jj

Svet 14.4.1997.