Svet

STEVO ŽIGON, glumac Naslućivao sam nesreću! Od početka agresije na našu zemlju cela porodica je bila u kući s tim što je naša kćerka Ivana povremeno odlazila u sklonište ali bi se svaki put posle sat vremena vraćala u kuću. Ja sam znao da će biti bombardovanja, jer mi je odavno bilo jasno s kim imamo posla i nesreću koja nas je zadesila naslućivao sam nekoliko meseci unapred. Ipak, nisam se uplašio jer sve što se desava nije neprirodno. Bojao sam se jedino za decu. Da li sam koristio sedative? Jesam, ali ne zbog straha od bombardovanja već zato što ih koristim duže vreme kao terapiju. Vidim da je Televizija krenula sa posebnom programskom šemom u okviru koje se prikazuju domaći ratni filmovi, a između ostalog i serija "Otpisani”. Mislim da je to još jedan način da se u narodu pojača patriotizam i otpor prema nekome ko bez razloga kreće na jednu suverenu zemlju.

MIRGLJUBN ARANĐELOVIĆ KEMIŠ, muzlčar Mi ne idemo u sklonište! Моја supruga Zorica Brunclik i ja dočekali smo bombardovan|e u stanu i pravo da vam kažem gotovo da nista nismo ni culi. Mi ne idemo u sklonište, a čini mi se da ova zgrada u kojoj mi živimo i nema sklonište. Šta mislim dokle će trajati? To stvarno ne bih mogao da vam kažem ali verujem da će NATO biti uporan mada je u startu napravio katastrofalnu grešku. Možda Zorica ima više informacija o tome aii sada ne može da razgovara pošto leži i odmara. Ne, nije pod seđativima, vec se nešto ušinula, pa je malo prilegla.

MIRA KOSOVKA, lolk pevačica Nlje bllo I šanse da ostanem u zemlji ::: Pre šest meseci otišla sam u SAD, i trebai io je da se vratim 22. maria ove godine. Na žalosi, na aerodromu u Njujorku, prilikom čekiranja karte rečeno mi je da su ukinuti letovi za Jugoslaviju. Sta sam mogla nego da se vratim kođ prijateija. Tek tu je počela moja agonija kada je američka televizija javila da je počeia agresija na Jugoslaviju. Gleđajua ziočinačke TV-emisije vrištala sam koiiko me је grlb nosiio, Jer nisam mogia da izdržim nepravdu koju američki međiji svaljuju na moj narod. Nije bi!o šanse da ostanem u zemlji svojih krvnika, dok je moja porodica na Kosovu, u Dakovici, I Neraspakovane kofere đovukia sam do Njujorka, kupiia avionsku kartu do Budlmpešte i od : ovog mađarskog grada do Beograda putovaia sam autobusom. Ova agonija trajaia je puna 24 sata. U Beograd sam stigia 3, aprila, i malo nakon boravka u stanu morala sam da odem u sklonište, jer su se u blizini Banovog brda čuie stravične detonacije, inače, dok sam na našoj teievizijl giedaia đemonstracije protiv NATO-agresije širom sveta, plakala sam, To se u Americi ne prikazuje. Neke moje kolege od kojih је ovaj narođ napravio zvezde odlučiie su da se ne vracaju u zemiju sve dok ovo ne prođe. Nek' im je na čast! Ne moraju ni onda da : se vraćaju u Srbiju!

МАЈА ODŽAKLi JEVSKA, pop pevačica Budim svoje kćerke mirisom toplog hleba koji mesim! Dan pred bombardovanje ispratila sam majku u Makedoniju, pripremila brašno i kvasac i objasnila deci da ne paniče ukoliko nas zloglasni NATO i SAD budu zasuli bombama. Organizovala sam se tako da ne odlazim niti u podrum niti u sklonište, i savršeno sam mirna, uprkos stravičnim informacijama koje se emituju na stranim televizijama. Inače, svakog jutra budim svoje dve kćerke mirisom toplog hleba koji mesim sa svojom prijateljicom novinarkom Svetlanom Dakić. U društvu je sve lakše, a ja sam toliko staložena da bih se osećala krivom ukoliko ne bih takve vibracije prenela na sve Ijude koji su mi dragi.

MILAN BABIG, folk pevac Bolesnim umovima nedužna deca ništa ne znače! Nisam verovao da će nam se dogoditi ovo zlo, jersam uvek pred sobom imao svu decu ovog sveta kojoj je pre svega potreban mir. Međutim, očigledno je da na zemaljskoj kugli postoje bolesni umovi kojima reč mir ne znači ništa, a pojam nedužne dece još manje. Od prvog dana agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju sa suprugom Radmilom i decom Banetom i Jovanom živim u podrumu, gde se detonacije ne čuju tako jako, ali nisu ni zanemarljive.

JELENA KARLEUŠA, folk pefaftca Nesvesno sam napravila blokadu! Могаш đa kažem da mi još uvek nije došto iz đupeta u glavu. da je sve ovo šlo nam se dešava istina. Mislim da ću toga postati svesna tek kađ svs prođe, Nijednom nisam otišla u sklonišie, iako se sa sedmog sprata, па kom stanujem, ćesto vide rakete. Sve vreme "đržim“ se logike: ako veo treba da ginem, bolje da ginem u svom kre'/etu. Nastojim dase ne obazirem na strene. Misltm da sam, nesvesno, napravila biokađu. tako đa ss ponašam kao da se ovaj užas ne događa nama. Najkraće receno, truđim se da, kdiko god je lo moguće. žtvim kao da nije rat,

VIKIIVIIUKOVIG, follc pevaćica Bitno ml je da sam uz svoj narod! Ја sam pretpostavSjala da će гш bombardovati, jer smo Ja t шој momak Taške u vreme kada se već spremao napađ bi u ioostranstvu, Mađa smo imag pdjatel|a ko| su insrstiralš da oslanemo kod nph, Taške iЈа smo sefi i za pet mtnula smo se dogovorili da idemo u Jugosiaviju. Koiegtnicu Sanju Đon Jević srno Jedva übedili đa pošalje kćetku u Beč. Dok traje bombardovanje ml smo uglavnom u podrumu nase lorće ko|i pfttža dobru zaštitu. Akd ništa drugo ono bar ne čujemo đetonacljs, pa možemo malo da odspavamo. Inače, kod nas u gostrma Je i шоја majka. U posleđnje vreme sve ćešče isključujemteiefon, samo zato da ne bih upađaia u stanja straha i panike zbog dezinformadja, јег jedni kažu jedno a drugi drugo, Jednoštavno neću da se opteiećujem svakakvrm prifema. Kako bude; drugima blće i гшга Bitno mi |e da sam uz svoj riarod.

ZOR ANA PAVIĆ, pop pevačica Non-stop telefonlraml Ne izlazlm jz slana na Banovom brdu, ne odiazim u skionište, non-stop ok- i rećefti teietoneljudikojisu miđragiipro| veravam đai! su đobro. Nadam se da će se ovaj haos i ovo ludilo | okončati što pre, јег mi zaista nismozasiužii danas napadajuoniko- i jt ne veruju ni u šta što je Ijuđsko I i j što je sveto!

Prof. dr Dragoslav Avramović Samo da mladost ove zemlje preživi! Uopšte se nisam uplašio NATO bombi! U vreme kada je započeta agresija па Saveznu Republiku Jugoslaviju bio sam na lečenju u Kliničkom cenlru Srbije. Zaista moram da priznam da se bez ikakvih poteškoća snaiazim u ovom nevremenu. Što se osećanja u trenutku bombardovanja tiče, pomislio sam kako je trebalo mnogo ranije naći načina da se ova agresija izbegne. Ali, štaje tu je. Ostaje nam samo da verujemo da će se neprijatelji dozvati pameti i da će makar mladost ove zemlje uspeti da preživi sve strahote koje nam zlikovci priređuju.

KIILEHA DRAVIĆ, fjlumica Molirn Boga da ovo iudlio prestanel Јако trsgično i јако teško sam đoživelaovo bombardovanje, i za razliku od mnogih koji Ivrđe đa senisu uplašill i da im Je po tom pitanju svejeđno. |ase ле stSdimdakažeffl da seužasno mnogo ђсjlm svega što nasje zadesilo. Oduvek sam bila fajter, aii sila koja nas je napala je ogromna i leško je ncsiti sesanjom. U bvo vreme posvetila sam se svojoj porodici u kojoj ima mnogo starih i bolesnih Ijudi. kojima je pomoć preko potrebna.: Могаш da priznam đa nisam optimista po pftanju zavrletka ovog iudiia, aii sam svesna đamoramda pomognem i onim članovima famiiije koji su postaifočevi i majke, bake I đekeu jeku ratnih razaranja. Smatram da je u ovom ii trenutku za razrešenje agonije najvažnija vrhunskadiplomatiia, jer mazohizara ne vodi nikuda, NATO zlikovci igraju na psiboioški momenat, narodu je jako ieško. jer ne znamošta nas ćeka, a kadavidim kakonamsa Sca zemlje nesiaju mostovi. zgrade, kada samo pomis ; limkakoje onimvojnicima i pripadnicima MUP-akoji nas branea neznaiu da iićedočekaii I radanje novog jutra, ne moguadasene zapitam: Da ii seoni kpji suzapočei ovaj rat mogu nazvati Ijudima? Na sirene više i ne reagujem, trudim se da sva pozitivna osećanja podelim ša svojim prijateljima, komšijama, clanovima porodice. i molim Boga da ovo ludilo prestane što pre.

SLOBODAN ORLIĆ, novinar Uštinuo sam se za obraz jer sam mislio da sanjam! U trenutku napada, nalazio sam se kod kuće. Pratio sam program satelitskih kanala, jer su postojale naznake da će se desiti ono što se desilo. Prvo sam pomislio da sanjam, potom sam se uštinuo za obraz, a onda shvatio da je sve to java. Gledajući u nebo, molio sam Boga da se sve to što pre zavrsi, ali, na žalost, agonija još uvek traje. Übrzo, počeo sam racionalno da razmišljam šta nam valja činiti. Nisam išao u skloništa, jer ne mogu da ih podnesem, kao ni zamračivanje. Nijednom nisam spuštao roletne, sklanjao zavese i otvarao

АСА ILIC, folh pevač Uz narod smo i dok se peva I dok se glne! ВПјапа i ја smo $e zatekii u Nisu u vreme kada je bombardovan tamošnji aerodrom, koji se naiazi u neposređnoj bliani kuće Biljaninih roditelja, Misliii smo đase svet ruši? Jeđva smo našli malo benzina đa se dokopamo Beograđa. a tamo nas je zatekla još gora situacija: mali pođrum, vecite sirene koje najavljuju vazdušnu opasnost, prekinuti kontakß sa prijateljima koji su tu, u našoj neposrednoj blizim. taj osecaj pespomoćnosti bio je grozan! Bilja ija smo se odazvali pozivu đa nastupamo na koncertima "Pesma nas je održala”, širom Srbije, kako bismo pružili moralnu podršku našem narodu u borbi protiv agresora. I Biiju i mene je kao pevačke zvezde stvorio ovaj narod, i đužno smo, kao i sve naše kolege, da budemo uz naš narođ t dok se peva i dok se gine!!!

10

12. APRIL 1999