Svet
ANKETA
Naše poznate sugrađane pitali smo: ”Gde ste bili i šta ste pomislili u trenutku kada su na Jugoslaviju pale prve bombe?” (str. 9.10.11.12). Na stranama 12 113 objavljujemo i anketu prelomljenu za prošli broj (koji nije izašao pošto je zaključen upravo u momentu kada su prve. bombe počele da padaju). Tu možete da pročitate šta su poznate ličnosti odgovarale na fsada već neaktuelno) pitanje: ”Šta ćete učiniti u slučaju rata?”
BAJAGA Моја supruga i ja smo kupali bebu Znak za prvu uzbunu nisam ni čuo jer sam u to vreme pomagao supruzi, kojaje kupala bebu. Nateleviziji sam video šta se dešava. Nisam bio uplašen, mada mi je bila frka zbog dece.
UUBODRAG STOJADINOViĆ, "Svedok” v Citao sam Pekića lako smo ga očekivali, napad je došao neočekivano jer smo verovali da se tako nešto nikada neće dogoditi. U tom trenutku čitao sam knjigu Borislava Pekića "Godine koje su pojeli skakavci”. Skakavci su ovu godinu načeli, a da li će je pojesti zavisi od toga koliko imamo snage. Mislim da nam je ne manjka i da ćemo preživeti. To je, sada, najvažnije, a posle ćemo voditi računa o počecima.
IGOR STAROVIĆ,’DivIji kesten” Gledao sam u zvezdano nebo Kad su se prvi put oglasile sirene, bio sam kod kuće, sa bratom. Pošto živim na Terazijama, izašli smo u parkić kod hotela ”Moskva”. Veče je bilo vedro, tako da smo svi gledali u zvezdano nebo. Naravno, zabrinuo sam se za najbiiže, ali nisam bio u panici. Mi, muškarci, s obzirom da smo biii u vojsci, sve to doživljavamo malo racionalnije od žena i dece.
DRAGAN MALEŠEVIĆ TAPI Popili smo šampcmjac! CNN je па vestima javio da su avioni krenuii. Kad sam to čuo, pozvao sam suprugu koja tog momenta nije bila kod kuće i rekao joj: ј "Dođi. počeo je raf'. Kad je stigla. пе da nismo bili u paniј ci : već smo popili šampanjac. U danima koji su prethodili ; napadu zvali su me drugari iz celog sveta i govorili mi da i odem iz Jugoslavije. Interesantno je da sam još ranije. baš : u ovom periodu, imao zakazan sastanak u Parizu. па koji I sam nameravao da idem zajedno sa ćerkom i suprugom, i Međutim, nisam želeo da odem iz zemlje. Tu sam i tu ću ј biti do kraja. Ni ja. ni moja porodica nijednom nišmo otišli ! u sklonište. Proteklih dana sam čak "maltretirao" drugove : koji su to činili. Stalno sam silazio pred zgradu i zvao ih da I se popnu gore, da popijemo kafu.
MiRJANA LAZIĆ, dramski pisac Moj moral je na visini! U trenutku kad je dat znak za uzbunu, igrala sam se sa sinom koji ima šest i po godina. Nisam bila histerična, jer sam pomislila da su u pitanju samo čarke. Međutim, dani koji su sledili bili su sve napetiji i napetiji. Sad mi sve što se dešava izgleda apokaliptično. Uprkos tome, kao i svi, pokušavam da živim normalno, bez mnogo razmišijanja o onome što će biti sutra. Često sam sa jednim vojno-političkim komentatorom, čije mišljenje me čas hrabri, cas plaši. U svakom slučaju, zahvaljujuci njemu, moj moral ostaje na visini.
PAHULJA, i&gina’ Bog je iznad svih! Bio sam kod kuće ; er. - moj brar sutradan, trebalo 'da otputuje u Kanadu. Kad je poč*< ijoraoar | dovanje, pomislfo .sam -за moja ■ generacija nije zaslu7.'ia3apodrugi put preživljava rat. iako nas oni stalno пас.г“ л drži me : spoznaja da je Bog iznađ svih. Mislim našoj : strani. Najkraće reče r ..0, пе plašim se.
ILA, reper 3 Mislio sam neko se zeza! Kad su se začule sirene, bio sam; u ”gajbi” sa devojčicom. Prvo što mi je paio na pamet bilo je - neko se zeza.
ĐORĐE DAVID NIKOLIĆ, "Generacija 5” Bože, spasi nas! U trenutku kad su pale prve bombe, pomislio sam, verovatno, kao i većina: ”Bože spasi nas”.
BAJONE Klintonu i njegovoj porodici poželeo scsm sve najgore! Situacija je potpuno nadrealna. U trenutku kad je ovaj užas počeo. Kiinton.u i njegovoj porodici poželeo sam sve najgore. Pomislio sam i na to da me on sprečava da se družim sa decom. sa najboljom publikom nasvetu, pred kojom bih. dajesve bilo u redu, ove nedej ije održao seriju koncerata. Trebalo je da pevamo, da igramo, a evo kako smo završili. j i Nadam se da će sve ovo brzo proći i da će im se sve ovo što nam čine vratiti desetostruko.
SLOBODAN CUSTIC, glumac Ako mi bude frka, otići ću na Kosovo! Kad su pale prve bombe T bio sam kod kuće. Pomislio | sam: 'Ovo je neverovatno". Übrzo : usledili su teiefonski ;j pozivi. Prijatelji i poznanici su mi govorili: 'Ако ti je frka u | I Beogradu. dođi kod nas \Odgovorio sam im; "Ako mi bude j у frka, otići ću na Kosovo".
Dr SLOBODAN IVANOVIĆ Nerna psihijatra koji njima može pomoći! U sredu uveče. u osam i pet. bio sam ispred pozorišta, sa ženom i sinovima. Pošao sam da supruzi kupim narcise. gov■ oreći Lazaru i Veljku: 'Ovako ćete i vi, jednog dana. posle dvadeset devet godina braka, kupovati cveće vašim suprugama’. U lom trenutku sirena je, jezivo kao па filmu, poćela da zavija. Seli smo u kola i otišii kući. Pomislio sam isto što i svi: "Valida nas neće bombardovatr. Šta čovek drugo da kaže, osim da je onima, koji su to učiniii, neophodan lekar, i to dobar. za lečenje psihopala. Kako sada stoje stvari_. nijedan psihijatar ne može da im pomogne. Nadam se da će se. uprkos svemu, naći neko normalan ko će ih urazumiti. Što se nas tiče, naš inat, ponos i sve ono što odlikuje ovaj narod. sve više dolazi doizražaja.
SANDRO MARKOVIĆ, 'Prslook bend” Sada Srbiju volim pet puta više! Kad su počeli napadi, nalazili smo se u studiju, gde smo snimali našu novu ploču. ne sluteći da I se tako nešto može desiti. Jednostavno, nismo mogli da verujemo da na svetu postoji neko I tako bezuman. Očigledno - postoji! Srpski narod je pun energije što se, između ostalog, vidi i I prilikom ovih okupljanja na Trgu. Ovog trenutka Srbiju volim pet puta više nego pre. Nikica ija | idemo gde god treba da se svira, I a otac nam je tamo gde treba da bude - na položaju, jer je oficir Vojske Jugoslavije.
GANE PECIKOZA, menadžer Na sve sam već oguglao U vreme prvih napada bio sam u Makedoniji. gde sam privodio kraJu lurneju "Crvene jabuke". S obzirom da sam prošao rat u Sarajevu. povratak u Beograd bio je moj iični "deja vu': Nasvesam već oguglao. Nikome ne bih pozeleo dva ili tri takva iskustva |
"ZVEZDAMA POPRSKANA ZASTAVA” U PLAMENU: Prlzor sa Trga republike
8
12. APRIL 1999.