Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

114

и с неком душевном борбом јео, и то ван куће. Кад је сутра дан свештеник, идући у село Музић ради сахране, нарочито свратио, да види шта ради Мата, он га угледа из далека, изађе и каже, како му је те ноћи у обору угинула здрава и најбоља јуница. У Топлици мањи број пости Савину, а већи Ранђелову недељу. О строгости Савиног поста каза ми 080. Породица Бургића у Трбуњу, селу досељеном из Жупе копао ничке, славе Св. Јована, а посте строго и за Св. Саву. Покладују на Св. Јована у вече и све, што им мрсног јела од вечере остане, оставе и чувају до Св. Саве, па тада једу; нипошто се неће омрсити, нити коме дати да однесе из куће штогод, те да би се у току Савине недеље нешто мрсно из њихове куће ма и на страни јело. Иначе су гостољубиви људи и неће пустити свештеника из дворишта, да му нешто не даду. Кад им је једном, пробе ради, потражио на Св. Јована плећку . од заосталог печења, одговорио му је домаћин: на Св. Саву радо ћу ти дати и цело печено прасе, али сада ни мрве. Сточни су и овде, а тамо, откуда су се доселили, сточар_ство им је било главно занимање, те зато су и оволико строги. И мала деца знају, да се за Св, Саву пости зато, давук иу опште зверови не би стоку давили.

Готово цео Срез Косанички (Куршумлија), у Округу Топличком, пости недељу дана за Св. Саву, сем малог броја

Црногораца досељеника, али и они отпочињу примати овај обичај, а има и доста домаћих слава. То ми је казивао прота Богосав Поповић, намесник косанички. Посте за Св. Саву због стоке, да им болест не сатире и вуци не даве стоку. Десио се случај попу Богосаву, да му пред Св. Саву у четвртак дође у кућу о ручку парохијанин Богосав Радојичић Судимац, досељен у Данковиће, из Судимља, под «опаоником. Понудио га да руча, а он одговори, да посте Св. Сави и није хтео. Пошто свештеник навали са нуђењем и објашњавањем, да тог поста нема у канону, пристане и руча. После пет дана поп Богосав сретне Радојичића и овај му каже: „попе, ономад, када ја ручах код вас, тога дана ме код куће убила штета, липсао ми најбољи во; сигурно ме Бог казнио, што сам се омрсио тога дана; више ме нико неће преварити.

Из јединог староседелачког села у оном крају, Д. Микуљана, казао је попу Богосаву чича Гаја Радивојевић, кад га је упитао зашто посте за Св. Саву, ову причу, која се саизвесним варијацама на много страна чује. — Давно, вели, наши стари посте и причали су ми старији људи, како је Бог, одредио Св. Саву, да он заповеда вуцима где ће што да удаве, и на тај начин да казни понеког за какву неправду. Тако, ноћу у очи Св. Саве скупе се сви вуци на неком брду у ливади, и око пола ноћи дође међу њих Св. Сава, па одреди свакоме, шта