Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem
120
Св. Сава продужи пут за Клисурицу, и тамо је ноћио код предака садашње породице зване Пешуклици. Срео једног човека из њихове куће и назвао му „добра вечер“,
а човек му одговорио: „Бог ти добро дао, дедо.“ — „Одакле путујеш, дедо»“ — „Идем из „Славнице, па тражим конак, "где бих преноћио“. — „Заповедај код мене; пошао сам да
тргујем са неком стоком, али, пошто си за конак, хоћу да се вратим с тобом; хајде изволи код мене“.-Св. Сава је отишао њему, вечерао и преноћио, а, кад је сутра дан пошао, бла. гословио је дом речима: „довека да будете богати и трговци“. Такви су и данас. Кад је у истом селу сишао у реку, неки људи из исте Клисурице били су ту у реци. Св. Сава је сео код њих, да се одмори, а они му украли опанке. Зато их је, полазећи, благословио, да су увек боси. И дан дањи клисурпи из доње махале од марта месеца, па до снега иду боси, као што их је благословио Св. Сава.
Одатле се упутио у Корбевац и тамо потражио, да се мало прихвати, да доручкује. Али тек што је оставио ствари и спустио се, да се мало одмори, они му украду чибук. Кад је по доручку хтео да запали, види да му нема чибука, те их благослови: „довек да сте лулари, од мајчиних недара, па до гроба да пушите сви“. М данас у овом селу и мушки и женскиње сви пуше, те се за корбевчане говори, да чим им се роди дете, прво га запоје дуваном, па му онда мајка да сису.
Одатле је Св. Сава продужио за Богошево и тамо заноћио. Они му украли чакшире беле, али потавнеле и ужутеле од путне прашине. Кад је Св. Сава видео, да му нема чакшира, благослови: „сви богошевчани да носите такве жуте чакшире, док траје света и века“. ИМ, заиста, и данас тако носе, те им се околна села за то ругају и називају их једном погрдном речи.
Сва су, вели, ова села једно до.другог, у реду, сем што Богошево и Корбевац раздваја село Пањевје, за које се ништа не прича. -
Кад је Св. Сава пошао из Богошева, прешао је код бившег арнаутског села Врбова преко Мораве и заноћио у Стублу, у коме су га сељаци добро дочекали. Питао их је: какав занат знате. Одговорили му, да су ужари, а он им је на то рекао: „да сте благословени од Бога и од мене, да вам је занат благословен и златан, увек да имате пару“.
Продужио је даље и прошао у стубалском атару кроз Ћосину мртвицу, поред Лозишта, затим између Бачвишта и села Јовца, где се њихови атари граниче са белишевским. Ту је неки овчар чувао овце. Свети Сава му назове Бога, а овчар прихвати са: „Бог ти помогао, дедо.“ Свети Сава седнеим упита овчара из кога је села. Он одговори, да је из Јовца.