Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

У 19 што и бељарски занат и израда оних наших старосрбијанских белих мушких капица (кечета), које су нам Арнаути са земљом присвојили, као и некадашњих чорбаџијских високих капа.

_ Ужарски занаш, у вези са гајењем конопље, у нас је нарочито развијен око Јужне (Биначке) Мораве, почевши скоро од извора њеног, испод села Бинча, од гњиланске Горње Мотраве и Изморника, па се у крупнијим размерама завршава Лесковцем и околином његовом. У врањском крају имају и своју сопствену врсту, звану „конопља јужарка“. Ту су конопљу у своје време највише прели и сукали врањанци. И од оне конопље, која се гаји око Лесковца, велика се количина одвозила у Врање на израду,') јер је тамо ужарски занат савршенији, него у Лесковцу.

Ужари врањски славе Св. (Саву као свога еснафског заштитника. У опште, мало је крајева тако обилатих у успоменама на Св. Саву, као што су онамошњи. Дубочица, коју је НПемења добио био од цара Манојла, чије су границе долазиле на север до Топлице, југозападно до Косова, а јужно до Врања, и само Врање-са округом његовим, као нова и једна од најважнијих Немањиних тековина, преко које је и офанЗивна тежња његових наследника управљана, свакојако је Св. Сави на срцу лежала, те је као таквој, а и ради стабилизације бивше очеве и братњеве владавине у њој, у ствари јачу пажњу указао, па и у предањима народним трагове те пажње оставио.

Југозападна окраина Дубочице је Изморник. Тако се зове питоми крај од Гњилана низ Мораву до утока Криве Реке у њу“). И тамо се конопља много гаји: Готово сви изморничани баве се израдом ужарије, и док је врањска израђевина ишла на југ, исток и север, дотле су изморничани_ своју носили у Приштину, Призрен, Ђаковицу, Пећ, пасуи у Скадар чак ишли. Због ове производње, а и због плодног поља, доброг су стања, окретни су и бистри.з) Као такви они су у оним тешким, али славним годинама патриотског рада вршили услуге, путујући са својом робом и задржавајући се по пиЈјацама и варошким хановима око распродаје исте. Били су радом својим маскирани курири између наших просветних и националних раденика, носећи у опанцима или у издубљеном штапу

7) М. Ђ. Милићевић, С жњ, 17, стр. 296,

) зар. Р. Поповић, /тред Косовом, белешке из доба 1874.—1878. г Београд 1900. г., стр. 6.

8 М. В. Веселиновић, Изморник, Годишњица Николе: Чупића, књ. ХХ, «стр. 216. о ђ :

Дунава на Пашњу, Годишњица Николе Чупића,

5)

2 =