Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

гснафску славу своју. Неколико дана пре славе одреде договорно, ко пе месити колач. Овај то о свом трошку учини. Оду готово сви у цркву на литургију, донесу колач, а и сваки појединац какав прилог цркви, неко зејтина, тамњана, неко жита, а неко нешто од својих ужарских израђевина. Колач им се у цркви пресече, почасте се пред црквом, па онда иду један другоме у посете. Цело село проведе дан Св. Саве у тошпавању. - Е - ---

Село Стубал, код Прибоја, у ср. пољаничком, недалеко од Мораве, такође је ужарско место, више кућа у њему славе Св. Саву и као домаћег патрона, а све село као еснафску славу. Поред колача за своју домаћу славу, сви спремају и месе колач и на дан Св. Саве, као што чине за домаћу славу своју. До после ослобођења, управо до отварања школе у њиховом селу, са_купљали су се на дан Св. Саве на једно место, у какву пространију купу у средини села, ту доносили своје колаче и сами их међу собом ломили. Ондашњи свештеник Стоша Стефановић Јазика живео је у Врању, три часа удаљеном од Стубла, те зато није могао долазити, да свети водицу и реже колаче. Пошто преломе колаче, онда заједнички ручају, напију у славу Светом Сави и веселе се до вечери. Откако имају школу, иду у цркву, затим одлазе у школу на прославу, па се после сакупљају на заједничко прослављање еснафске славе по старинском обичају. Овако ми казивао пок. Стоилко Цветковић, 6. парох ружићски, родом из Стубла.

И по другим пчињским, бујановачким, врањским и неким пољаничким и масуричким селима, у којима се ради ужарија, посте и свака кућа еснафска меси колач и то, како оне, у ужем смислу ужарске, које се баве сукањем и предање конопље, тако и два онамошња огранка ужарског заната главари, који израђују оглаве или поводнике (уларе) за домаћу стоку, и коланџије, који плету колане или попруге за утезање самара и седла на коњима. Ови подзанати ужарски не суку банаџ и сиџиме, него купују готове од ужара. Има села, нпр. Барбаце, на Пчињи, која се готово цела баве овим занатом, _ посте Св, Сави и славе га, а на дан Св, Саве свете и масла по кућама. По свима онамошњим. селима многим, и ужарским и чисто земљорадничким, кућама Св. Сава је и домаћа слава.

Потребно би било у свакој прилици распитивати и забележити све, што се спомиње о Св. Сави у вези са овим занатом, као и изразе о светитељу за време благосиљања. Ма колико да изгледају обичне и просте, те реченице често пута много казују. Тако исто треба при резању еснафских колача, што их саме домаћице месе и шарају, загледати оне симво-

личке уметке, који изображавају урутке (алате) и израђевине геснафа.