Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

49“

_ Саву, неки Стевана Дечанског (у Херцеговини).“') Навели смо напред узроке, са којих је, у главноме у западним крајевима, мењана слава, али и то, да се ни старо крсно име никад заборављало није. - - ==

__Стално занављање светосаваца свечара и данас врше. они, који се код нас покрсте или из других хришћанских конфесија прелазе у православну веру. Лекари: Скубиц, Драг. Шрага, апотекар Викторовић и многи други са православљем узимали су и Св. Саву за домаћег заштитника свог. Например, данас у Београду, насељеном из свију наших крајева, с Топчидером и Чукарицом, има 89 свечара светосаваца, који месе колач за своју славу. Преко пријатеља парохијских свештеника могао сам до сад разабрати за порекло њих 63.

Међу њима 8 их је из крајева, у којима се не срета слављење Св. Саве у већем броју (по 2 из Војводине и Јагодине, по ! из Кра-. јинског Округа, смедеревског, свилајначког и књажевачког краја). Па и за њих по облику имена и презимена (н.пр. Гг. Радул Миловановић, досељен из Јагодине) или по суседству са раније показаним изворним крајевима светосаваца може се закључити, да су даљим пореклом из тих крајева. Непосредно или преко прелазних миграционих етапа има их — из западних крајева 26, и то: васојевића и сјеничана 9 (самих Бојовића, т, ј. г.г. војвода Петар Бојовић и Лука Бојовић, пуковник у пензији са рођацима, 6 кућа) породица; ужичана 10 (међу њима 5 кућа Вуловића, г-ђе Милке и пок. Светислава Вуловића, бив. професора Велике Школе, г. г. Велисава, државног саветника и Војислава Вуловића, директора гим. у пензији и њихових синова, пореклом Варага, на Лиму, чији се дед доселио био у Ивањицу, а отац отуда у Београд); црногорца 8, херцеговца 2 (од њих г. Никола Булајић, из Грахова); босанца 2. Из средњих рудних обласши су пореклом 2 дома (један од њих г. Милана Јовановића, управника поште на београдској жељезничкој станици, рођеног на Руднику). Из источних рудних области их је 12, и то из Врањског (10), Пиротског (1) и Топличког (1) Округа. Међутим, од укупног броја београђана светосаваца сразмерно је највише Срба ранијих католика и других, који су са православљем примили и Св. Саву за свог домаћег заштитника. Њих је 17 кућа (г. г. Фрања Елезовић, Драгутин Инкиостро, 5 кућа Викторовића, Михаило Корницер, ЈЉубомир Тих, Александар Поповић-Пап, Жарко Калмић, Владимир Скубиц, генерал (премештен у Крагујевац), "Србољуб Ок, Сава -Немец, Сава Косановић, Димитрије Краус и Шмелинг). на Е

5 М,. В. Веселиновић, Слава, у Српству, књиж. листу, г. 1, 1886., стр. 20. 4