Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

ај 1

од

«отару до. Св. Саве, толико још и послије.“') У Горњем По-

_логу, гостиварском крају, где народ због месних привредних,

а за време турске владавине и политичких прилика није био срећан да има толико хране, да би је по средозимцу Сави размеравао, наго су људи ишли и иду у друге крајеве на зараду,

"Св. Сава је, због студени с оје и нужда кућевних на њој, по_ следњи рок, када треба да су код своје куће. Зато се, како су

ми онамошњи свештеници казивали, створила изрека: „к'де да си — да си, крај Бадник крај Божик, крај Водици крај Свети Сава — дома да си!“ Веровање у моћ Св. Саве над ледоми снегом и изрека „Свети Сава Дунав замрзава“ повод су, да су и пиваре Вајферта у Панчеву и Београду заветоване њему. „Једне благе зиме шесетих година прошлога века пао је биоу очајање пок. Игњат Вајферт, бив. пивар у Панчеву, кад је прошао већ Божић, а још се није следило. Како онда није било вештачког леда, то, кад се не могу да напуне леденице природним ледом, значило је зло за пиваре. Кад се једно вече, 3 пиво, стао јадати неким Србима, гостима својим, на ову неприлику, неко му је од њих казао: „не брини, иде наш Свети Сава и донеће леда колико хоћеш.“ Овај на то одговори, да бе, ако тако буде, вечито палити свећу Св. Сави И заиста преко ноћи у очи Св. Саве наиђе толики мраз, да се Тамиш заледи. Отада је Игњат Вајферт празновао Св. Савуи слао велике свеће у панчевачку цркву. Према обавештењу проте Пере Максиног, пароха панчевачког, и данас тамошња пивара Вајферта шаље о Светом Сави велике свеће у обе српске панчевачке цркве, али су само празновање у пивари наследници изоставили, ради се тога дана, јер су сви, који су у пивари запослени, католичке вере. Традицију очеве куће пренео је и у своју београдску пивару г. Ђорђе Вајферт. Тога дана парохијски свештеник, сада прота Пера Милојевић, изврши у пивари свечани водосвет, коме присуствују сви чиновници и раденици без обзира на веру њихову. Поред тога шаље у Вознесенску цркву, као парохијску, две што се највеће могу начинити воштанице, које се месецима зажижу. Кажу, да је раније г. Ђ. Вајферт формално славио Св. Саву и приређивао славске вечере, али је деведесетих година прошлог века ове

"тостинске вечере изоставио.

Овакве завете и сва веровања о Св. Сави треба покупити све до најмањега. И најнезнатије изреке о њему, ма

7) Никола Беговић, Живо и обичаји Срба граничара, Загреб 1887. «стр. 29,