Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

колико се оне чиниле да су без нарочите вредности, као и све куће којега славе и шта о њиховој слави знају треба пописати.

= "(Овде је само један део светосаваца споменут, али бих молио браћу парохијске свештенике, да ми сваки случај слављења

Св. Саве у њиховој парохији, као и порекло свечара, саопште.

Та би молба нарочито важила за наше крајеве с оне стране Саве-и Дунава, куда је са сеобама преношено слављење Св. Саве и као крсног имена, а откуда се мало има података о данашњем обичају слављења у опште. Зна се, например, да Светог Саву славе Стојишићи, г. Сава Стоишић, окружни прота у Панчеву и његови рођаци, породица пок. Паје Стојишића, у Иригу, по домаћем предању пореклом из Хецего_вине. У Србији имамо пресељеника из Војводине, који славе Св. Саву. Таква је кућа Јована Младеновића, у селу Кнежевцу, -код Београда, која се овамо на старину вратила из Кикинде, у Банату!). Од београдских светосаваца Сава Ло_занић, ливац, родом је из Меленаца, у Банату, а породица Христине пок. Стевана Бркића, из Сенте, у Бачкој. Казивања онамошњих светосаваца о пореклу њихових породица у многоме ће објаснити историју слављења Светог Саве као домаћег крсног имена. - -

Тако исто треба пописати ова слављења и у другим крајевима, и ван показаних изворних центара њихових. Напр. у смедеревском крају славе Св. Саву: кућа Стојковића у /Михајловцу, пореклом из Брода власотиначког; 18 кућа Бојинчића у Скобљу, пореклом из Крајине неготинске; кућа Миљковића у Удовицама, из Македоније“). Али би тебало нешто

више сазнати о самим местима, из којих су се њихови доселили.

И оно, што смо показали, треба, због површног записивања слава од понеког описивача, поново проверавати. На пример овде је (стр. 37.) по једном извору речено, да дотична дробњачка села служе Св. Ђорђу, а Св. Сави да — прислужују. Међутим, од тих села за ГТтошћење и Дужи каже се на другом месту да су чисти савиштаци,“) т.ј. да славе Св. Саву као главно крсно име. А и Павле Ровински, ређајући која племена кога светитеља славе, каж= да славе „Св. Славу, архиепископа српског, Дужи и Пошћење у Дробњацима, Булаићи у Грахову, Кленчани, Томашевићи, Баћовићи и др., до 60 домова у Бањанима““). Свакојако ће их бити и око Никшића, кад имамо отуда светосаваца пресељеника у Србију, н.пр. Змајевићи у Гадинцу“):

г) Риста Т. Николић, Околина Београда, СЕ. 3. књ У, стр: 1080.

2) Боривој М. Добњаковић, Смедеревско Подунавље и Јасеница, (5 Е. 3. књ. ХХХГУ, Београд 1925. г. стр. 344.. 369. и 377.

з) Босанска Вила, г. ХТУ, 1899., стр. 69.

3) Џерногоргл, т. |: ч. 2. стр. 299.

5) Љуб. Павловић, Ужичка Црна Гора, С. Е. 3. књ. ХХХМ, стр. 157.