Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

70

доба препоручује овај завет сваком оном, кога снађе ма какве штета у стоци, и за дивно је чудо, да у овоме има истине, јер чим прими завет, одмах се осети и напредак у стоци. У шта ко верује, оно му и помаже“.

Кад се појединци из породице огреше о постове у опште, онда и Св. Сава дижеод њих руке. Поједној причи из Садиловца, у Горњој Крајини, у некој великој задрузи сви постили сем старешине, који „не само што није постио среду, петак и заветне постове, него ни веће, ла ни часни пост није одржавао“. Зато је у свему све несрећнији бивао. Јави му се у сну човек сав у свиги и суху злату, па му рече: „Ти, грешниче тешки, што не ћеш да постиш" својих постова, даље не ћеш! Ја сам, ево, главом Свети Сава Немањић, кога твоја кућа, осим тебе само, достојно слави и велича постом и молитвом, па сам ти у три пута већ спасао живот, а сад ти више не могу помоћи...“ Сутра дан, пошто је казао укућанима шта је сањао, кад се умивао пред кућом, удари гром из ведра неба и убије га!'). | - -

Према многим причама народним, Свети Сава носи срећу и удавачама. Зато свакојако и „на Корјеници, у онијем крајевима, држе осмицу постом, особито девојке не омрсе, па да је за главу. На Св. Саву вари се цицвара, зато се и говори: „„Свети Саве масли таве““. Главу од крмеће печенице божићне оставе да на тај дан једу. Девојке што их је год у селу, па и „„ромице““, изађу те ватају коло, играју и певају. Срби Слуњани побожно служе овај дан, заветују своје благо Светом Сави, па доносе цркви колач, сребрен новац, тамјан и свећу““). Мислим да је извор овоме девојачком прослављању Св. Саве и народним причама о његовом размеравању брачне среће, благосиљању, да грубе и лење добију врлије, 2 лепе и вредне лошије мужеве, треба тражити у историјском факту, по коме је Св. Сава, између осталога, завео законити поредак у брачним односима, кад је „међу ученицима својим „изабрао богоразумне мужеве, произвео их за протопопе, па разаслао у све крајеве отачаства својега, да исправе недостатке. За оне који су се изженили, али невенчани остали, и који су били сметени као овце, кад немају пастира, заповедио

је изаслатима овако венчавати род људски. — Скупљати све

у цркву, старце и средовечне и младе мужеве и жене, и сву децу, што бејаху рођена од њих без благослова законитог, па, узевши их под окриље родитеља њихових, венчавати их

5) Босанска Вила, год. Х., 1897., стр. 199.

2) Прота: Никола Беговић, Аивол и обичаји Срба Граничара, Загреб:

1887. год., стр. 98. и 99.

ба па еј.