Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

АЕ Исе

БРАН о На СВЕТЛОСТ | 84

моћу њиж и све српске домове и умове пооца српоког народа... .““

Па и оно:

„»К0 воли све лост нека, приђе ои и потпомогне њен сјај, њену лепоту, топлину и животну снагу њенога дејства на добро васцелога, народа српског !“« .

„То су мисли које морају одушевити сваку српску душу и покренути је, да и она, са своје стране, учини колико може:

__ и уме, те да се у дело приведу и остваре патриотске „идеје,

на чијем остварењу неуморно ради племенито и патриотско Друштво за Школску Хигијену ш Народно ПШросвећивање“.

Пошто је Комарчић сазнао да наше Друштво поред. осталога поучава народ свих друштвених слојева и хигијени и предохрани од разних болести, он тим поводом искрено. истиче своје мишљење о томе, говорећи:

„Зато, чувајлше људи своје драгоцено здравље бок га имале; јер, после, пошто га изгубите, онда сте изгубили све. што се на овом свету зове — срећа, радост, задовољство !“...

Ово своје лепо писмо, Комарчић завршује овим речима:

„Поштовани г. уредниче,

„Ето, с овим жељама поздравља један стари ислужени војник, један изнемогли ветеран — на пољу јавне речи, поздравља појаву вашега часописа, поздравља, га као нову машалу, машалу, што ће осветљавати све завојице, све урвине, све провалије, све узбрдице и низбрдице, поред којих, преко. којих води уска, џомбовита и трњем, равних друштвених неприлика обрасла путања, којом се једино може доћи у тристанишлав траве народне среће, у присшаншице умнога у фивгичкога тросвећења налцега народа, српскога народа,“

И из ово неколико наведених речи из поменутога, писма, депо се види како је покојни и за српску књигу рано преминули Комарчић мислио о нашем Друштву, о његовом истакнутом програму и о његовим будућим задатцима. И он је сам предвидео да ће Свешлост морати пролазити кроз џомбе и трње да би допрла и онамо камо је досад није ни било. И на жалост, није се нимало преварио!.

Колико је неумрли Комарчић волео наше Друштво и његов рад; колико се истински радовао његовим успесима, најбоље се види и из те околности, што је онако слаб и доста