Težak, 20. 11. 1910., S. 7

— 295 —

оживљава, него се и прашина спира. Пожутело лишће треба уклањати, осушеле гранчице одсећи, па онда поглавито и на то иазити, да се по лишћу и гранчицама не залежЈ вашице и друге биљне штеточине. Противу вашица је најбоље средство ситан прашак од љутог дувана, а пре употребе треба лишће водом овлажити, па онда дуваном подпрашити. р. Да кромпир не трули. Да ти се кромпир у подруму или трапу пе квари, поспи између њега ситног угљена (ћумура). Угаљ ће у себе влагу увући, а кромпири ће суви и здрави остати. р. Жижљав грашак. У грашку се врло радо улеже жижак. Жижљав грашак треба месеца јануара или фебруара унети у топлу собу, па га ту држати једно 10—14 дана. Усљед топлоте жижак ће у грашку оживити, пробиће љуску, па ће измилити на поље ; но пошто ту немају услова за даљи живот, они ће поцркати; али их ми можемо и покупити па поубијати. Тај грашак је за сејање ипак добар, а међутим ће нам посејани грашак бити за ту годину сигурнији од жишка. р. Елдииа је слама нездрава храна. При храњењу стоке са елдином сламом, треба опрезно поступати. Свако оно говече, коЈе се претерано храни елдином сламом, губи длаку на врату и на репу; исто се то опажало и код оваца. А кад се елдина слама с другом којом сламом помеша, онда поменутих посљедица не ће бити. Р. Црни лук као лек. Кад се код живине нека „редња", нека болест појави, од које живина почне да скапава, онда треба с обичном храном помешати ситно исецканог црног лука. Најбоље је, да се за време „редње" овлаже пшеничне мекиње, иа с њима пимеша лук и та храна два пута недељно живини даје; живина и иначе воле да једе црни лук. р.

Хамове не ваља у коњушниди држати. Онај љути задах, који се у коњушницама развија, то је нишадор или ,цапарика". Тај нишадор слеже се на све ствари, које се у коњушници налазе, а нарочито на кожне хамове, који се обично у коњушницама вешају. Нишадор се упије у кожу, која се усљед тога за кратко време стврдпе и окоре, па онда испуца, ломи се и губи своју светлу боју и еластицитет. С тога треба кожне хамове увек у другој којој одаји, изван коњушнице, држати. р. Плеснив (буђав) хлеб — нездрава је храна за живину. Скоро у свакој кући даје се плеснив хлеб живини. То је велика погрешка, која за собом повлачи рђавих посљедица. Хлеб је врло добра храна за живину, кад јој се умерено Дћје; али је плеснив хлеб за свако живинче, па и за живину прави отров и за здравље опасан, јер проузрокује колику, пролив, запалење црева итп., а у случајевима и смрт.

Од прекомерно плеснивог хлеба хоће крупније брбђе живинче да „побаци", а живина, нарочито кокошке и ћурке, престане да „носи". р. Мраз и биљна храна. Мраз много упливише на растварање биљних састојака у самој биљци. Тако је познато, да је смрзнут кромпир много слађи од несмрзнутог; исто тако и кељ, купус, раштањ, шумарица и др., а то долази отуда, што се усљед мраза један део скроба претвори у шећер. р. Љут и благ рен. Ко жели да добије љутог рена, нека га не сади у јаку, пађубрену земљу. У јакој земљи бива корење, истина, крупније и дебље, али је ио укусу благо, а у необрађеној, дивљој и посној земљи корење је тање, али је љуће. р.

Шта се несме садити близу кошница ? Близу кошница несме се садити: црни ни бели лук, аљма, купус, кељ, карфиол ни салата. Пчеле не могу мирис од овога поврћа да трие, па кад при летењу случајно падну па ова биља, оне се занесу и не могу вшпе да се дигну оданде. Ко има близу кошница купус, наћи ће у њему преко лета више мртвих пчела, а за сваку је пропалу пчелу штета за ичелара. р. С Т Е Ч А Ј ЗА СБКРВТАРА СРПСКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА. На основу чл. 23. друштвених правила, а према одлуци друштвено Управе од 20. октобра ове године, Српско Пољопривредно Друштво расписује овим стечај за секретара друштвеног. За секретара могу се према чл. 21. друштвених правила пријавнти она лица, која су редовни чланови овога друштва, која имају вишу стручну пољопривредну спрему, која познају наше пољопривредне прилике и која од страних језика владају бар немачким или француским језиком. Дужности секретара прописане су чл. 25. друштвених правила и чл. 20. лруштвеног пословника. Годишња почетна плата је секретару 2500 дин. Према чл. 23. закључиће се с лицем, које буде за секретара изабраио, уговор на 5 година. Рок за пријаву одређује се до 20. новембра ове године закључно. Позивају се овим сви они, који имају прописане погодбе за ово месго, да се до означеног рока писмено пријаве Управи Српског Пољопривредног Друштва и уз молбу поднесу потребна документа, како о свршеној гимназији тако и о свршеној вишој пољопривредној школи на страни. Бр. 4383. Од Управе Српског Пољопривредног Друштва, 26. октобра 1910. године у Београду. —-оохзо-