Timočka buna 1883. godine

рода не баце под ноге и правду и закон и своју савесност, и да не почну вршити само ћуд оних који их бирају. Неколико пак чланова радикалне странке нису против изборног права, не противе се да народ у општини бира општинске а у срезу Среске чиновнике, али за ове друге траже да се не бирају на одређено. време, већ да су они непроменљиви, да врше дужност Среског чиновника до своје смрти, и да се са свога звања могу збацити само судским путем кад проневере своју дужност.

Разлоге противника изборног начела, навешћу само у главноме како бисмо могли изнети и разлоге против њих.

Свакога чиновника треба учинити незавасним, треба га поставити у такав положај, у коме неће никад и ни у колико зависити од оних којима суди, над којима извршује закон, а који га међутим бирају; он, чиновник, не сме ни од кога зависити. јер само тако може слободно и савесно примењивати закон. А савесно и слободно чиновник може примењивати закон само ако се бира на звање до свога живота, само ако нико па ни сам народ не може да збаци чиновника кога један пут изабере.

Тако желе неки чланови радикалне странке, они би хтели да тиме чиновника осигурају од воље појединаца а поглавито од воље среских посланика. Они тврде да ће за среске пославике доћи »ахом људи који имају посла са властима, са судовима. Доћи ће какав механџија кога је административна среска власт казнила због његових неуредности, или какав трговац коме суд није хтео досудити какву кајишарску облигацају, или какав арендатор општинског имања или других закупа, хоји није хтео испунити уговор, па га је суд осудио да општини плати оштету н т. д. У опште доћи ће у среску скупштину све сами парничари рђаве среће који све само губе. Па зар да од таквих људи зависи опстанак поштених чиновника..!2 Зар да таки људи могу да лише чиновника и његову породицу хлеба и то због чегаг — само за то што је био савестан у вршењу своје дужности.

Чиновник који се налази под таким притаском и који зна од кога зависи његов опстанак свагда ће се старати да угоди таким људима, даваће им за право у делима, у којима немају ни сенке правде; заклањаће их од казни и онда кад су они као ђаволи криви. У опште судиће се не по правди и закону, већ по сили и богатству.

Чиновник имајући пред очима неизвесност, не знајући да ли ће га после 10 година среска скупштина опет изабрати за свога чиновника или ће га избацити из канцеларије на калдрму да умире од глади заједно са својом децом једино стога што није угодио каквом човеку од уплива у срезу, окреће други лист, почиње да тргује својим положајем, продаје правду ономе хоји скупље плати, од правде и правице нема ни спомена.

Или каквом грађанину среском од уплива подрастао син, хошао са наука, треба му у среској управи наћи место, и он