Timočka buna 1883. godine

101

штинске, онда је то знак да тај закон усваја већина народа, и онда ће му се сви вољчије и покоравати, јер сви знају да је такав закон израз већине целога народа. Представнички систем треба, дакле, удесити тако, да скупштина народна не буде највиши судија у свима питањима. Ваља оставити право и самом народу, да он у веома важним питањима казује своје мишљење непосредно општим гласањем. У новом Уставу, по моме мишљењу, ваља ударити темељ, основу за непосредно, народно законодавство. А то ће се учинити тиме, што ће народу бити остављено да даје непосредно свога гласа у важним и судбоносним питањима по земљу и народ. Тиме би народ контролисао не само владу, но и саму народну скупштину. Друго једно основно начело, камен—темељац државне орнизације, што је стуб програма радикалне странке, јесте паетно и мудро изведена децентрализација власти и подела законодавних пословг. У прошлим чланцима доказах читавим низом примера да имг животних питања, која се морају расправити, али од којих зависи само судбина појединих крајева, те стога се не могу расправљати на народним скупштинама, него је најприродније да их реши месна, среска скупштина, Па не само то, не само решавање питања од благодетнах последица по извесне крајеве, негои изборно начело, посредно и непосредно бирање свију вршилаца јавних општинских и вршење срес. послова, које се високо и поносито лепрша на ' На улој застави радикалне странке, изискује поделу власти између општинских, среских и државних власти, поделу законодавног рада између среске и народне скупштине. У Уставу се мора тачно обележити делокруг законодавне среске и законодавне народне скупштине. На међи где престаје законодавна власт Народне скупштине, настаје с једне стране глас народа, непосредно гласање народа а с друге стране рад среске скупштине; тамо где престаје надлежност среске скупштине, настаје с једне стране надлежност народа у срезу а с друге стране надлежност општинског одбора и општинског збора. Народна скупштина, срез и општина то су три државна састојка, три државне ћелице, које живе самосталним животом али које у исто време имају и много заједничког, општег, прожмане су неком општом животворном идејом, те стога и дају државном организму тип заједнице, тип јединства. Делокруг сваке од те три јединице мора бити тачно обележен али и веза између њих а нарочито између среза и државе, мора бити толико јака да сигурно гарантује целину, јединство државе и народа. Дух који оживљава државни организам, огањ који загрева својом топлином политичка уређења земаљска, струја што наелектрише свакога који у напретку народа види свој напредак, 00 што заталаса читаво море људских врлина јесте начело самоуправе и изборног права. Само политички организам код кога су оба ова органа подједнако