Timočka buna 1883. godine

развијена и може живети нормалним политичким животом, самбо она тежња за народним бољитком, за народним свестраним ргзвитком, која је обучена у рухо самоуправе и изборног права може се надати своме остварењу. Ту другози, ту у томе начелу, у начелу истинске самоуправе општине и среза, прожмане изборним начелом, наћи ћемо јак темељ на коме ће почиват државна зграда. Грађани општине да бирају вршиоце општинских послова, грађани среза да бирају среске чиновнике који имају потребну спрему за вршење надлежних среских послова; из људи који уживају поверење не само већине Народне скупштине него и већине народа, владалац бира централну државну управу; општине и срезови да се саме брану о својим општинским и среским потребама под непосредном контролом народа и државним надзором, који се ни у ком случају не сме косити са духом самоуправе — ето то вам је костур костура нове државне организације.

Усвојивши начело среске самоуправе, Србија би оила ад-. министративно подељена на општине и срезове; срезова би било свега 36. Све среске послове вршила ои среска скупштина, срески надзорни скупштински одбор, среска управа и управници појединих одељака среске управе. Среске посланике бирају све пореске главе у срезу непосредно ; срески надзорни одбор и среске чиновнике бира среска скупштина, али народу је остављено право да може захтевати опште гласање за сваки срески посао кад год то захте одређени број среских посланика или среских грађана. Народ је извор власти, у његовим је рукама централисана сва законодавна власт. Он бира људе за законодавни посао, али свакад кад год нађе за нужно прекоси то право непосредно на себе. Дозвољава својим изасланицима да решавају о потребама среза, о разним среским установама. али задржава за себе право да каже своју последњу реч, да одобри или неодобри рад своје среске скупштине, да одоори или не одобри избор вршклаца среских послова, својих среских чиновника.

Од оваке среске самоуправе неће потећи мед н млеко, ми то знамо, али сигурно неће бити више нити Браловића, нити степошких јунака, нити Радовановића, нити Богића, нити Дроб= њака, нити поречких, нити грљанских, нити гамзиградских 10гађаја, него ће бити чиновника који ће вршити савесно своју дужност, који неће намерно изазивата народ на изгреде. Ни једноме чиновнику неће више пасти на ум да је он нешто друго а народ нешто друго: чиновник ће бити само један вршилац извесног посла у срезу, судац ће судити, лекар лечити, инжињер ће мерити баш онако исто као што ткач тка, терзија шије, поткивач кује и т. д. Меће више бити два противничка логора, из којих се крвнички и осветнички гледају народ и чиновници неће се више гањати овај или онај, што није напредњак или либерал или радикалац. Сви ће чланови среза, па ма кога се политичког убеђења придржавалл, бнти једнаки. пред законом.