Timočka buna 1883. godine

езраду новог Устава. Много је времена утрошио главни одбор на утврђивању принципа, по којима треба израдити Устав. Мисли су измењиване, говорило се много док се дошло до одређених уставних основа, на којима треба изградити Устав. Тај припрамни посао трајао је доста дуго, и ми смо већ били зашли дубоко у 1883-ћу годину, а редакција нацрта Устава није још била готова. Стога Главни Одбор, да би убрзао овај посао, сва; га на неколико својих чланова, у толико пре, што су све гла утврђене одредбе унесене биле у записник држаних седни на којима се говорило и решавало о њама. Ништа није ти РОДЕ било, него да КА] посао узме у обоје руке > Гита

га на геодређено време. Пашић није смео оставити да овај посао виси у ваздуху; он се морао свршити, и стога он приступа послу, у коме смо га помагали нас неколико чланова Г тавног Одбора. И овај начин је био најбољи. Редакција нацрта Устава била је доста брзо готова; и сад је у седницама одборским доста орзо била утврђена и његова дефанитивна редакција. Такав нарт Устава литографисан је у потребном дроју егзенплара у највећој тајности. Јула месеца упућена су три члана главног одбора у поједине крајеве да посете месне радикалске одборе и да им саопште нацрт Устава, да чују њихове примедбе, али и да им оставе по један примерак нацрта на ревере председника одбора ради проучавања и стављања примедаба. Све примедбе на нацрт Устава имале су се саопштити на скупу изаслани а свију месних одбора.

И ако су од стране Главног Радикалног Одбора биле предузете све мере да нацрт Устава не дође у руке наших политичких противника, исте такве мере опрезности нису биле предузете од стране неких месних одбора радикалне странке, те се стога могао појавити у „Виделу“ текст нацрта радикалног устава. Доцније се дознало, да је редакција „Видела“ могла доћи до тога нацрта само лабавошћу председника месног одбора у Аранђеловцу.

Сматрам за потребно да наведем овде тај нацрт Устава са спроводним писмом председника главног одбора, Николе Пашић

Мили другови!

(Одавно вам се не јављамо, јер чекамо да сазнамо хоће ли влада сазвати велику Или малу скупштину. Али влада ево и до данас таји своју намеру. Само смо приватним путем могли дознати, да министри нису сложни у томе: да ли је велика или мала скупштина више незгодна, те се тако још нису одлучили коју ће звати. Знамо још да се држе министарске седнице на којима се претреса напредњачки устав, и чујемо да су запели код два дома (а то је, као што знате, да се осим народне скупштине и над народном скупштином заведе једна великашка скупштина, која ће господарати над народом, јер ће