Timočka buna 1883. godine

125

једри плодови мира, слободе и сталног, истинског развијања и напретка“. -

#) Вредно је овде напоменути, да Народна Скупштина није држала своје седнице у једном одређеном месту, нити је до 1882. год. имала своју сталну зграду. Њу су селили из једног места у друго, како је политички згодно било за поједине владе. Нар. Скупштина је држала своје седнице час по школама, час по другим јавним локалима, у којима је било већих соба за држање седница скупштинских. Најређе су држане скупштинске седнице у Београду. Тек после пада либералног кабинета 1880-те године Народна Скупштина је сазивана поглавито у Београду. Владе су се бојале јавности и политичког живота, који је у Београду најјачи. У самом Београду је Народна Скупштина држала своје седнице у згрази Велике Школе, (садањег Универзитета) даље, у сали Црвеног Крста, док их 1882, год. није отпочела држати у скупштинској згради, преко пута Вазнесенске цркве. Чешће је Народна Скупштина сазивана у Крагујевцу и Нишу, и тада је полиција пуштала у ове вароши за време скупштинских седница само оне, који су јој се свиђали: без пасоша нису пуштали у места где је Народна Скупштина радила, Колико се осећала потреба да Народна Скупштина држи своје седнице у једној одређеној вароши, у центру полетичког живота, доказ је тај што се Уставом од 1888. г. наређује да Народна Скупштина држи своје седнице у самој престоници, а ван ње само у случају рата. Пре ове уставне одредбе Народне Скупштине су држале своје седнице поглавито у Крагујевцу и Нишу. Изузетак је учињен после 1880. године, за време Пироћанчева кабинета, кад је Народна Скупштина држала своје седнице у Београду, да се опет после 1883. године држе у Нишу, док је најпосле Устав од 1888. одредио престоницу Београд за држање скупштинских седница.

Скупштина није имала своју засебну зграду, у којој би држала седнице, него их је држала час у једној час у другој згради. Тако је 1876. год, у згради Велике Школе донесена одлуха да се огласи рат Турској. У Народном Позоришту скупштина је донела феоруара 1878. год. да се закључи мир с Турском. У њему се заклео на Устав и потписао своју заклетву Александар Обреновић после априлског преврата 1893. г. У сали Црвеног Крста изгласан је Бонтуов уговор. Године 1882. била је готова скугштинска зграда преко пута од Вазнесенске цркве; у њој је Србија проглашена за Краљеврну; у њој се одиграла значајна седница Народне Скупштине 22. септемора кад је Никола Христић указом распустио скупштину; у ЊОЈ је тада била гужва између радикала и напредњака, специ-

Вред: забележити да до почетка 1882. год. Народна