Timočka buna 1883. godine

129

јално Драгомира Рајевића, доцнијег председника преког суда у Зајечару и мене. Ту су 1893. год. марта месеца заседавали посланици изабрани за време крњег намесништва под највећим незаконитостима полиције Рибарчеве; у овој Скупштини и у овој скупштинској згради после избора председништва Мил. Гарашанин је први узвикнуо: пата карта, пре него што се бројањем констатовало да је за владиног кандидата гласало 52 а против такође 59. У овој згради је држала своје седнице Народна Скупштина после априлског преврата и ставила на оптуженичку клупу све министре Авакумовићевог кабинета, и ту су се ови министри бранили. Ова мала зграда је сведок многих бурних скупштинских седница. После једанаест месеца после првог априла вратио се јануара месеца 1894. г. краљ Милан у Србију. То су били последњи дани кад су у овој скупштинској згради заседавали прави изабраници народни. Том су приликом у министарској седници, кад је по доласку краља Милана кабинет Саве Грујића 11. јануара дао оставку, прваци скупштински: Димитрије Катић, Павле Вуковић, Ранко Тајсић, захтевали од министара да не дају оставку, него да задрже власт у својим рукама, на шта им је Пера Максимовић, министар правде, „рекао: не, министарску власт смо примили из руку краља Александра, њему ћемо је вратити, а ми хајдмо у народни дом преко од Вазнесенске цркве, и тамо“. нека Народна Скупштина уради оно што ви од нас министара тражите. Напред именовани посланици нису прихватили предлог Максимовића.

(Ова скупштинска зграда постала је и сувише мала за изабранике народне после рата за ослобођење и уједињење, за народне посланике државе Срба Хрвата и Словенаца. У њој су се доносили закони и по Уставу од 1869. и по Уставу од 1888. и по Уставу од 1903. год. Та скупштинска зграда и ако је мала, ниска, у рупи, ипак је знаменита; у њој се развијала наша парламентарност, за њу је везан наш веома буран политички живот; њу је најзад бацило у „старо гвожђе“ ново стање, створено 1. децембра 1918. год. Она је своје одслужила,. Слава јој!

Народна Скупштина за 1883. годину. На три дана пре састанка Нар. Скупштине, 12, 13, и 14,

сеп. радикална странка одржала је своју партијску скупштину. Поред својих текућих послова, она је изабрала и свој Главни одбор, у који су ушли: Ник, Пашић, Гига Герић, Пера Тодоровић, Паја Михаиловић, Раша Милошевић, Јован Ђаја, Андра Николић, Коста Таушановић, Јов. Симић, Стева Стевановић; а за за заменике: Д-р Л. Пачу, Стој. Протић, Мил. Банковић Неимаровић и Лука Ћеловић.

9