Timočka buna 1883. godine

131

После тога саопштења, приступљено је било избору шест кандидата за председника и потпредседника, и избор је пао на: Симу Несторовића (88 гл. Н. Пашић (76), Катић (89, Риста Поповић (72), Арса Дреновац (78), поп Милан Ђурић (76). Из овога се види да су за Ристу Поповића гласали само радикали, за Пашића поред радикала гласало је још и 6 либерала а за Несторовина 10 либерала.

Тада још није била саграђена железница Пешта— Београд, него је Србија била везана са западном железницом ПештаБазјаш, а од Београда до Базјаша се путовало лађом француског друштва које је експлоатисало и железницу Пешта—Базјаш. Деветнаестог септембра изјутра отпутовали су М. Пиро"ланац и Ст. Новаковић француском лађом до Базјаша у сусрет краљу Милану, који је тога дана стигао из Беча у Базјаш. Истог дана у 4 часа краљ је стигао у Београд са своја два министра.“)

Био је леп сунчани септембарски дан. Ми посланици хтели смо бити „лојални поданици“. Решили смо се били да ничим не изазивамо гњев краља. Победили смо на изборима, иако не први пут, и у победи нисмо хтели бити охоли. Сви посланици били су изашли на савско пристаниште да краља дочекају. Направили су били шпалир, хтели су и на тај начин показати своју предусретљивост и поштовање према краљу.

И краљ Милан, и његови министри били су мало више зајапурени, да ли стога што јебио топао јесењи дан, или стога, што је то било после ручка, или што је међу њима била вођена жива конверзација, или што су решавали доста важно питање: рад или рат с радикалном странком; а можда су сви ови елементи утицали на душевно расположење краља Милана да изађе из лађе у борбеном ставу, да прође кроз шпалир гопоглавих народних посланика и да их не поздрави. Краљ није поздравио народне посланике, али му ни.ови нису остали дужни: народни посланици били су потпуно мутави; Краљ је пролазио кроз шпалир нар. посланика као кроз шибу, праћен својим министрима који су га дочекали на понтону; чак ни публика није поздравила свога краља обичном добродошлицом са „живео!“ Била је мртва тишина, коју је пореметила само команда команданта почасне чете, Народни посланици су разумели свога краља: од њега се нису ничему бољем надали. Краљ је желео рат а не рад.

Сутра дан је влада Пироћанчева поднела овако мотивисану оставку:

) Г. Владимир БЂоровић професор универзитета, у бр. „Полптике од 31. јануара 1923. г. наводи да се краљ Милан вратио те годлие под јесен са немачких маневара у Хомбургу после зајечарске буне. Ово није тачно; један историчар не би требао да чини овакве погрешке, јер се краљ гЛилан вратио с» маневара пре зајечарске буне, 19. септ. а буна је никла првих дана октобра.

па