Timočka buna 1883. godine

130

Петнаестог септембра, на дан првог скупштинског састанка акламацијом је извикан за привременог председника Александар Николајевић, посланик града Пожаревца, А. Николајевић, који уз протест напредњака, који се претворио у урлање, заузима председничко место, и изјављује да га заузима по једногласном поверењу њих 85 народних посланика. Драгомир Рајовић пење се на трибину поред Николајевића, и тврди како је он привремени председник као представник целе Скупштине. Николајевић тврди не само својом поштеном речју да је он изгласан за председника од стране њих 85 посланика, него при том изјављује да ће се убити ако се утврди гласањем да има мање. На председничку трибину нагрне више посланика, отпочне се паклена свађа и препирка; ништа се не може да зна о чему се препирка води. Између мене и Рајовића у мало што није отпочело физичко разрачунавање. У тој вици уграбим тренутак затишја и предложим да овај спор решимо на овај начин: да се изабере један одбор, у који би ушао по један од све три партије: Аца Станојевић, радикал, Јђуба Молеровић, напредњак и Кундовић, либерал. Овај мој предлог усвоји Скупштина са тим додатком да уђемо у њега још и ја и Урош Кнежевић напредњак. Задатак је овом одбору да изврши прозивање посланика за избор привременог председника. И отпочне се гласање. По завршетку гласања и оројању гласова утврди се да је за Ал. Николајевића било 85 а против 63 гласа. Урнебесни гласови радости проламали су скупштинску салу. Под председништвом А. Николајевића, приступи се избору одбора за преглед пуномоћија. У овај одбор изабрани су онли: Димитрије Катић, Раша Милошевић, Арса Дреновац, Сима Несторовић, Аца Станојевић, поп Милан Ђурић, Риста Поповић, Кундовић и С. Поповић. Одбор се одмах конституисао и себи за председника изабрао Лимитрија Катића, који је позвао посланике да му предаду своја пуномоћија. Д. Катић је отворио 21. септ. |. састанак; за министарским столом седи Никола Христић, који устаје и предаје Катићу указ, којим се саопштава: да је кабинет Пироћанчев дао оставку и даје састављен кабинет Николе Хистића.

За тим Раша Милошевић чита извештај верификационог одбора, којим се предлаже да се избори шест посланика као неправилни пониште а за дванаест да се нареди ислеђење. Према томе је одбор прогласио за посланике 72 радикалца, 1 либерала и 51 напредњака, од којих је било око 40 владиних посланика,

Значајан је био завршетак извештаја верификационог одбора, у коме се наводи, да, од кад је Србије, није било при изборима тако грубих незаконитости као при последњим изборима. „Почевши од министра војногиминистра унутрашњих дела па до најнижег полицајца чињене су невероватне незаконитости и са-

мовоље.“