Timočka buna 1883. godine

159

промени Устава, и кад је све спремила била за промену Устава у правцу, који би народу обезбедио све његове слободе, створио га фактором у стварању његове среће. Пироћанчев кабинет је пљунуо народу у лице; он је обзнанио једну овејану лаж, њу је саопштио краљу пред целим народом. Баш супротно тврђењу у сставци Пироћанчевог кабинета, народ је на изборима поклонио своје поверење радикалима, јер му је познато било, да радикали не само хоће промену устава, него је и знао какав устав желе радикали дати народу. Тврдити, да народ неће промену Устава зато, што су напредњаци пропали на изборима јесте ординаран, провидан и свакоме јасан цинизам. И ако напредњачка странка није још била истакла свој нацрт Устава, ипак је народ знао да напредњачка влада жели представнички систем са два дома. Доста је било да народ зна само за ову одредбу напредњачког устава па да буде против Устава што у га напредњаци желе дати. Он је знао, да господским, гор-х њим домом хоће да се замене владини посланици, против којиа је он свагда био. Српски народ је свагда био против натурањинтелигенције у законодавно тело; сматрао је владине посла нике по Намесничком Уставу за своје непријатеље, и према томе, није могао допустити да их замене чланови горњег дома, Народ није противан да интелигенција уђе у законодавно тело, он жели да и она уђе у Скупштину на она иста врата и на начин, на која и како улазе у њу и остали народни посланици: слободном вољом бирача а не наметањем.

Кабинет Пироћанчев као да је бацио народу паприку у очи лицемерном мотивацијом у својој оставци. Пироћанчев кабинет даје оставку јер народ неће промену Устава: каква иронија! А краљ Милан вели народу: нећеш Устав из руку Пироћанца примићеш га из руку Николе Христића. Кад» то је питање времена. И краљ Милан продужује борбу до истребљења против свога народа све дотле, док није успео, да народ прими Устав из руку чича Николе Христића, али не устав напредњачког типа него Устав какав је народ желео. Но до тог доба народ је имао дуго да испашта своје „тврдоглавство“ проливањем своје драгоцене крви и многим људским жртвама платио

је он нови Устав од 1888. г.

Као гал што је за време Бонтуовог Уговора краљ У.илан говорио, како су радикали против њега и његове династије, тако је сад отпочео агитацију против нацрта радикалног устава, који радикали хоће да му одузму сва права, која су његови претци стекли заједно с народом.

И већ је почео зивкати поједине посланике па и групе посланика :

Председник и потпредседник Народне Скупштине, чим је ова расџуштена била, отишли су краљу да му изјаве своју захвалност на указаном им поверењу. Њих је краљ „олагонаклоно“ примио, и изјавио им је да би радо видео и осталу господу