Timočka buna 1883. godine

139

из народнога дома; он непрестано пушта гласове да је навукао чизме, што значи борбу с народом. Истина је да смо ми јаки поверењем народним, да смо сила у лојалној парламетарној борби, али је неоспорно и то да краљ држи фактичку силу у својим рукама. Треба се решити на коју ћемо „страну, какву ћемо тактику изабрати у нашој борби, која нам предстоји.

Сваки је од присутних казао своје мишљење о питању, што га је Пашип поставио. Говорима свију посланика једногласно је утврђено, да је краљ Милан решен да отпочне отворену борбу против народа. Краљу Милану је била девиза: ја или радикална странка. Краља су доглавници његови убедили да радикалима није стало до промене Устава него до главе Миланове; да се под девизом промене Устава скрива тежња за рушењем државе и њеног престола. Нико га није могао разуверити о томе: он је био неприступачан за ма какав споразум са радикалима. То је било мишљење свију радикалних посланика. Сви су посланици увиђали спремање Миланово за напад против народа; веровало се да ће изазвати неред, да ће народ. бити жртва његовог провоцирања.

Да ли треба примити бачену рукавицу2 Дићи је значи бити спреман за одсудан корак. Није тешко било изазвати народ на буну, јер то раде саме полициске власти и сејмени својим поступцима, али треба ли прихватити буну; треба се постарати да она буде успешна, а питање је велико : ди ли би народ имао успеха у овом револту.

Знало се, да је народ највише огорчен у окрузима, који су за време ратова с Турцима били попаљени, опљачкани. Јадан пут је било дошло до сукоба с властима због жигосања стоке, а сам му предстоји одузимње оружја, још шкакљивије питање, нарочито у окрузима где је грађанима оружје потребно ради личне безбедности.

Посланици су потанко и свесрдно сликали расположење народа у својим крајевима; народ је барут, најмања жишка изазваће експлозију, влада ће је прихватити и искористити,

Пера Тодоровић је и овом приликом говорио у оном смислу, у ком је често говорио у седницама глав. одбора. Он је био заљубљен у своју идеју: да радикална странка треба да има свој Генералштаб;не треба затварати очи пред оним што се у народу збива, и што сваки од нас види, народ је спреман да прихвати борбу коју му власници натурају. Он је не жели. Он вас је изабрао за своје посланике и послао у Београд да нешто смислите, да му дате оно што он тражи и што сте му ви обећавали израдити. Пред вас су се испречили власници и не даду вам да испуните оно што сте народу обећали. Он ће стећи. уверења да сте ви неспособни да испуните дато му обећање, и он ће тада сам, без вас и мимо вас урадити оно што ће га довести до постављеног пиља. Немојте допустити да народ сам без икакве организације, изазван улази у борбу, јер ће