Timočka buna 1883. godine

138

народни представници. Народу је тиме речено да краљ не прима његове пуномоћнике; краљ Милан у исто време позвецкује сабљом и труби да је „обукао чизме“, објављује народу рат. Народни посланици, којима је краљ указом одузео мандате,. спремају се за одлазак кућама својим, да народ обавесте о краљевој намери онако, како је они разумеју.

У тако тешким политичким приликама састају се у конференцију пред свој полазак најистакнутији радикални посланици из појединих округа да се посаветују о потоњем раду.

На тој конференцији били су: Никола Пашић, Димитрије Катић, Ранко Тајсић, Љуба Дидић, поп Милан Ђурић, Паја Вуковић, Аца Станојевић, Раша Милошевић, Риста Поповић, поп Марко Петровић, Станко Петровић, поп Маринко Ивковић, Пера Тодоровић, који није био нар. посланик; били су заступљени сви окрузи са истакнутијим посланицима њиховим. Ова конференција одржана је у стану Косте Таушановића, у кући где је сад кафана Велика Србија, до Коларца.

Отварајући конференцију, Пашић је напоменуо, да ће присутни разумети да треба да остане тајна све о чему се буде говорило на конференцији. Бићемо изложени разним искушењима, али ма каква она била, треба им одолети; морамо бити свесни своје одговорности и пред собом и пред народом, и никоме ништа не говорити о раду конференције. Том приликом је Пашић рекао, да је народ на последњим изборима казао шта. жели. Народ нас је изабрао за своје пуномоћнике и рекао: идите у Београд, споразумите се с краљем и кажите му да народ жели једном мира у својој кући, у својој општини. Шта смо могли, то смо урадили. Тражило се од нас да изаберемо посланике, ми смо вас изабрали и шаљемо вас у скупштиву. Такву нам је поруку дао народ кад нас је послао у Београд. Од народа смо добили пуномоћије да га у скупштини заступамо. Краљ у место да се с нама, пуномоћницима народа разговара, саветује о народним пословима, он то не чини, него једним указом распушта Нар. Скупштину, ништи нам тиме пуномоћија добивена од народа; верује својим министрима да народ неће промену Устава, јер није у Скупштину послао напредњаке него радикале, који не одобравају рад његових министара, Ви сте сведоци да је напредњачка влада казала грубу ненстину, кад је у својој оставци рекла да народ неће промену Устава; краљ је овој иеистини свесно поверовао, и већ је отпочео боро“ с народом, поверио је управу земљом познатом реакционару, Николи Христићу, за кога се мислило, да га је убиство кнеза Михаила повукло за собом, за кога се држало да је политички сахрањен 1868. год. После оваквог држања краља Милана а-н меће се питање шта треба да раде радикални посланици а шта радикална странка. Са чим ћемо, с каквим предлогом изаћи пред наше бираче, чије су наде у нас и у нашу снагу врло велике. Он сад очекује да чује од нас шта ми мислимо да треба радити. Краљ неће споразума с нама, он нас је најурио.