Timočka buna 1883. godine

145

Само један разлог може бити, а то је овај:

Бојите се народа, који у рукама има оружје — зато хоћете да му га одузмете, да га сместите у магацине а после продате Јеврејима да га изван земље извезу.

То је једини смишљен разлог, који би се могао навести. Али не верујемо, никад не можемо веровати и нећемо веровати да има у Србији и таквог човека, који с планом може радити на томе, да се од Срба покупи оружје, и да се од војника и јунака направи турска раја, која ће давати све што се од ње затражи. Не верујемо ни за то, што поред тога оружја има народ и друге старе пушке, и друге пиштоље и друге одбране. Не верујемо да се може наћи људи тако лудих који би кадри и вољни били, да предузму ово вршити, што су Турци узалуд покушавали — наиме, да од народа српског покорну рају направе, која се даје јашити и терати како се хоће.

__Па онда,зашто се одузима од народне војске оружје» Зашто се одузима баш у овом времену кад смо у очи избора за Велику Народну Скупштину» Зашто се одузима баш у овом времену кад су дације на народ увећане; зашто се одузима у том времену кад стране силе подижу онога који највише о томе води рачуна јели народу Србији задовољан или не2

Да ли је све то тако удешено, или је случај коме министри иду на руку» Зашто да се од Србина одузима оно, што му је најсветије, зашто да му се одузима у оном времену, кад зебње и слутње највише маха преотимљу»> У чијем се то интересу предузимље» — Коме се онда служи, за чим се онда јури кад се у земљи ради оно, што је целом народу противно Зашто се то ради баш у времену кад пештанска штампа хвали мудрост и политику данашње владе» Или је дуго и дуго смишљено да се све то стече у једном времену, и онда се зло смислило, или се није мислило и онда се зло може отклонити, и тим земљи и престолу послужити.

Ако сте пријатељи реда, као што непрестано износите, ако сте пријатељи престола, чиме се понајвише хвалите, ако љубите самосталну и независну Србију, не радите оно што је целом народу противно.

Одустаните од разоружгња народне војске, одложите то за доцније — биће времена ако се извршити мора, и не сејте неспокојство, слутње и зебње за будућност. То можете учинити ако сте пријатељи а не лицемери, јер оружје остаје код народа, остаје код оних којима је по списковима поверено, остаје код добрих и патриотских грађана, остаје код оних, који га највише љубе и поштују, и који ће га највише чувати и бранити.

Зграде и тврђаве не могу да сачувају оружје од непријатеља и од рђе, већ га чувају мушке руке и мишице. Оставите га тамо где је најсигурније,

А ти народе, ако не будеш толико срећан да ти поштеде твоје ратне успо:гол, твоје оружје — ти га подај, али кућу немој остављати без љега, јер ћеш порушити заклетву праде-