Timočka buna 1883. godine

144

и отаџбину своју, пушку коју је сваки војник мислио да остави својим потомцима као успомену, као залог и аманет из два последња мучна и крвава рата !

Па зашто се одузима изнемогломе борцу пушкаг

Зашто се скида с дувара да деца и унучад не гледају

оружје, које је њихов отац у рату носио; зашто се забра-

њује породици да гледа пушку, која је била у рукама њиховог оца, који је изнемогао бранећи своју земљу, ратујући у два тешка рата за слободу своје браће» — Да ли да се преда бољем јунаку, дали да се преда његовом сину или брату» — Зашто се скида с дувара пушка Србинова>

Грозно, жалосно, тешко и срамно!. Не може човек да каже зашто, не може да изусти.. Волео би да га је самртни час задесио, да га је пушка непријатељска погодила, да је умро — само да не гледа како му се оружје

с дувара скида, како му се успомене утиру, како се исме-

јава проливена крв, како се руга борцу, како му се оружје

одузима! Зашто 2!

Да се продаје Јеврејима да с њима тргују. Да се

продаје за динар-два, да се продаје онима, који се смеју и

ругеју српском имену, српском јунаку, српској слободи.

Каква невоља, какво зло гони наше министре, да наређују да се оружје од народне војске купг.

Ако је за она: жалосни динар или два што га Јевреји за пушке дају, зашто се не каже — па 6с онај, који је некада платио за ту пушку три четири дуката дати и тај ништавни динар, само да сачува земљу од срамоте, Србина од поруге, а својој деци да остави вечиту успомену на патње, муке и невоље, које је подносио за слободу своју и своје земље.

Зар је већа хасна што ће српска каса оставити 40—50 хиљада динара за све пушке с којима је народна војска наоружана била, но да се пушке оставе народним борцима и војницима, који су с њима живот и смрт делили» Напослетку, ако је српска каса дотле дошла, да не може никако изаћи на крај, зашто не кажете народу: пушка једна кошта четири, пет или шест динара па ко хоће нека толико положи и пушку задржи, а ко неће нека је преда државној власти да је власт прода» Кад се Јеврејима могу на добош дати пушке за 1.и 2 динара, зашто се те исте пушке не могу дати народу, који је већ једном те пушке платио и преплатио> — Зар не коштају ни онолико колико је с њима задобијено, зар је срамота да у рукама борца остане та пушка >

Одговорите ако сте Срби, ако не идете Јеврејима на руку да тргују нашом светињом, ако не идете на то од народа покупите оружје, да га сместите у магацин па да га продате у великим гомилама онима, који ће наћи рачуна да тргују с пушкама наше народне војске»

Немате разлога, немате оправдања, немате изговора, ако поштујете светињу народне слободе.