Timočka buna 1883. godine

149

„доле пушку“. Војник, видећи како се баца оружје и на Срзу руку одузима, рече: „Стој господине; није ово пустахијска пушка, ја је не дам лако. Три пут сам се под њом клео, два сам рата издржао бранећи себе и друге. Пушку не дам; стани најпре да се разговоримо..“ Али официр и писар полицијски Огњановић навалили па не даду ни ословити, а нарочито овај последњи као бесан налети на војника да силом своје снаге пушку одузме. Ово се све збивало у једној соби у касарни. Десетар видећи да ће му пушку силом одузети изађе из собе па поплашен овом навалом рече сељанима својим, који су чекали пред касарном: „ама ови баш навалили, хоће силом да одузму пушку.“ На то сви у глас повичу: „не дај пушку; сви не дамо.“ Сутра дан 28. септ. отпочело је вежбање под командом оног каплара, коме су пушку одузели.

О овом догађају у Читлуку „Самоуправа“ је донела један опас у последњем своме броју. Али је главни окршај отпочет · сељанима села Сесалца, испод Ртња, 28. септ. О овоме дојем 10. октобра од Аце Станојевића народног посланика из њажевца једно писмо, адресовано на моју супругу, те ваљда тога полиција није ни обратила пажњу на њега. У том писму Станојевић ми пише да је дознао, како је власт тражила ружје од сељана села Сесалца, Неки сељани, који су оружје тли предали, поврате га, јер су им сејмени говорили: „сад смо вам оружје одузели лако ћемо с вама — мајку вам влашку.“ Народ, који је и иначе нерадо давао оружје, чувши овакве претње почне отимати своје пушке и услед тога се направи озбиљна гужва. За покрет у Бољевцу Аца тада није ништа знао, јер је он дошао доцније. Па и за овај случај у селу Сесалцу није био сигуран, јер при крају тога свога писма примећује да не чинимо од њега никакву употребу, мислећи Сигурно да о томе ништа не јављамо у „Самоуправи“, која је међутим престала излазити. Додаје, да чекамо на његов други извештај.

Међутим по која вест промакне и до Београда, по којој се може судити да тимочка буна у велико дејствује. Али се већ почну јављати и сигурнији докази. Званичне „Српске Новине“ објавише 21. октобра Закон о преком с уду, све на основу чл. 38. и 56. Устава; за судије тога суда буду постављени за председника Драгомир Рајовић, члан касације, а за чланове тога суда: Андра Грујић, председник нишког и Илија Хранисављевић, члан београдског првостепеног суда. За владиног комесара би наименован Ђока Стефановић, председник апелације, коме је придодат био као иследни судија Илија Мојсиловић. Секретар тога суда био је Драгутин Стаменковић, који је ускоро дао оставку, јер се уверио да је преком суду био сувише слободоуман и сам закон о преком суду. Овом суду били су придодати на службу и Миленко Жујовић, који је по оставци Стаменковића вршио и дужност секретара суда, и ДраГутин Илић, обојица чиновници министарства правде.

см о ја о о

5

Ч х суо > у ПР Бач > 2 ја <=" 5 о 5

ОЈ