Timočka buna 1883. godine

150

Писмо сам саопштио Пашићу, и остало је на томе, да чекамо друго Ацино писмо, у коме ће нам потврдити или исправити садржину првог писма. На неколико дана посл= пријема овог писма Пера се вратио из Беча куда је отишао био по савету лекара Д-ра Докића и Лазе Пачу у Беч 4 октобра, јер оток његове болесне џигерице још не беше за операцију. Покажем и њему писмо Ацино. Он се почео вајкати што нас је овај догађај затекао неспремне за отпор. Он тек сад види колико је оправдана била његова брига о војној организацији странке и за овакав случај. Спремни смо били за лојатну политичку бороу против лојалног политичког непријатеља, али се нисмо спремали за борбу против политичког непријатеља који се у борби служи оружјем против нас. „Од кад ја говорим да се треба и војнички организовати, али ви све налазите да му није време. Сад је све доцкан, догађаји нас претекоше“.

Поједини чланови гл. одбора непрестано су се саветовали и тражили излаз из ове ситуације. Разуме се, да се нису могле држати одборске седнице, те се нису сва чланови ни скупљали у једно исто време у стану Пашићевом и Перином, где су држане седнице Глав. одбора, али су тек долазили у стан, надајући се да ће кога тамо затећи. Разговарали смоио одлас дима појединих чланова у крајеве, у којима су били бирани за посланике, или где су познати били. Но којим путем како» и зашто Да се придружимо побуњеницима, или да будемо ближе побуњеним крајевима. Ала чим се макнеш из Београда, нећеш отићи ни до Торлака, а властима ћеш пасти у руке. Но и да умакнеш ван атара округа београдског, дали си сигуран дз ћеш у окрузима: смедеревском, крагујевачком, ваљевском, рудничком, наћи људе, који би се побунили. Ми нисмо спремали људе за буну, и позивати их да се буне сад, кад на том спремању нисмо ни прстом макли, била би бесмислица. Њу је неко изазвао, али је сигурно није спремао ни организовао Глав. одрор радикалне странке. Е ;

Живо се сећам једног мог разговора који сам водио 24. октобра, на дан пре него што ће нас затворити с Јашом Томићем. Јаша је био веома ратоборан. Он је употребио све разлоге и сву снагу своје дијалектике да ме убеди, да је потребно прећи у Земун, па одатле преко Угарске, Румуније, отићи у Пирот, чији сам посланик био и дићи на буну грађане округа пиротског. Јаша је замишљао да је потребно да се само појавим у пиротском округу, па ће и сви моји бирачи и политички пријатељи листом устати на оружје; да ће на мој позив затворити све државне чиновнике, узети власт у своје руке, постати господар ситуације. Доказивао сам Јаши да је тај његов план неостварљив. Ако ико други, а оно бар ја бих требао да узмем пушку у руке, па да је онда и други узму и пођу замном. Па ваља знати и то, да у моме изборном округу народ нема никаквих пушака, да има људи у томе округу који никад пушку нису видели а камо ли да њоме умеју руковати. Па кад би