Timočka buna 1883. godine

У

42

152

двојице и једног момка у побочној соби, одвојеној стакленом преградом од дућана, није више никог било у дућану. Момак, мој алексинчанин, стари мој познаник, крижао је дуван и био је подаље од нас. — Шта да радимо, ослови ме Пашић, после кратког, дубоко замишљеног ћутања. Не знамо ништа шта раде ови наши око Бољевца и Зајечара; али ма шта радили, добро бити неће. Судије, који су били дошли до Параћина, па се тамо задржали неколико дана, продужили су пут за Зајечар. Значи, да је пут Параћин—Стража—Бољеван— Зајечар слободан; значи да је буна савладана, и да је преки суд отпочео да суди. Положај чланова Гл. одбора постао је критичан. И ако Гл, одбор наше странке нема никакве везе с овом побуном, и ако је она изазвана тиме, што је од народа тражено оружје и он га није хтео дати, ипак сам сигуран да ће нас позатварати, јер је Краљу

о Милану ова побуна згодна прилика да пречисти рачуне с нама,

да нас похапси, и да побуном правда наше хапшење, Како би било да одеш до Персијани-ја, (руског посланика), да му изложиш ситуацију у побуњеним крајевима, да му кажеш да су се наши људи, изазвани одузимањем оружја, побунили сами без нашег знања, и да га питаш за савет: шта да радимо у овим по нас веома критичним тренутцима, и мисли ли он, да ли постоји по нас каква опасност. Истина је !ош рано, али је ствар хитне природе; извини се и кажи му да смо принуђени да му у невреме досађујемо. Ја ћу те овде чекати да чујем његово мишљење и одговор.

Не верујем да је било 9 часова а ја сам већ био у руском посланству, које је онда било у Бранковој улици, у кући Мариновића, бив. Министра председника и председника државног Савета.

Зазвоним, момак ми отвори врата, а на степеницама се веруга Вања, осмогодишњи син Персијанинија.

Поздравим се с Вањом, и кажем му да имам његовом тати да саопштнм једну хитну и важну вест.

— Он још спава, али ћу га пробудити,

— Молим те Вања замоли тату да сиђе доле.

Вања устрча уз степенице, преплашен као веверица, вичући : Е

„Тата, Раша хочет говорић с тобоју; убјут, иђи скарјеје.

Причекам у вестибилу, и после неколико тренутака Персијани силази у „халату“ (шлафроку) не мало узбуђен и изненађен мојим тако раним доласком,

— Что ти арјош. чудак какој“, Персијани изгрди свога сина силазећи низ степенице.

— Јуче сам за чајем говорио с мојом супругом (назвао је по имену и презимену по оцу) да вас могу затворити и побити, а Вања је то сигурно чуо, па кад Вас је видео, сетио се мога јучерањег разговора са супругом и дере се као бесомучан,