Timočka buna 1883. godine

182

згради. После кратког бављења у телеграфу, Рајовић се врати у салу за суђење, зазвони, Јев. Јуришић, наш тамничар уђе, и ми чусмо јасан глас Рајовића којим наређује Јуришићу да нас уведе у заседање.

Уђосмо у канцеларију, поређасмо се како смо и раније стајали, за тренут завлада мртва тишина, Њу прекиде Рајовић читајући кратку мотивацију, после које поче театрално читати повишеним и звонким баритоном пресуду, којом се осуђују: Никола П. Пашић, на смрт, (још јачим гласом) Пера Тодоровић, на смрт, Раша Милошевић, на смрт; (нижим гласом) Коста Ташановић на седам а Павле Михаиловић на пет година заточења; Андра Николић, Гига Гершић, Јован Ђаја, Стеван Стевановић и Јован Симић ослобођавају се као невини,

Паја Михаиловић уграби моменат и упита судије: а зашто мене осудисте» нашта му Хранисављевић, који је имао неке личне сукобе с Пајом, одговори: „за оно. што шапућеш испол јоргана“.

После прочитане пресуде, Пера Тодоровић се обрати Рајовићу с питањем: да ли можемо молити Његово Величанство за милостг

— Можете, можете, убрза с одговором Рајовић, као да се обрадовао овом питању, и одмах заповедничким тоном нареди Јуришићу, да нас води у затвор и да нам да прибор за писање.

— Молио бих још нешто, додаде Пера: молим да ми допустите да будем заједно са мојим друговима.

— Можете, одговори Рајовић, издавајући у исто време наредбу о томе. 2

Та хитна предусретљивост, која прелази у љубазност, после оне театралности при изрицању пресуде, би ми чудновата! Звер Рајовић као да постаде кротак. Изгледало ми је, као да му се скинуо велики терет с душе кад је чуо нашу жељу да молимо за милост; он то као да није очекивао, и да му је веома пријатно било што се преварио.

— Разумем, звекну Јуришић мамузама, ударивши ногу о ногу, и ми изађосмо из заседања.

Био је леп сунчани дан кад смо се враћали у апсану. Снег се топио; радознали свет изашао на улицу, желео нас је видети, и дознати какву ли је пресуду изрекао суд над нама, над члановима Главног одбора. Пред судницом општинском, поред које пролазимо идући у затвор, стајали су чланови месног одбора. Дознавши за пресуду од наших другова који су ишли пред нама, нису нас ни сачекали, него су ушли у општинску судницу, у којој су били притворени. . |

Кад смо стигли у наше апсане скупили смо се сви у једној. од највећих соба, где су били затворени Андра и Паја. Циганин је већ ту био и поче редом откивати све сем менеин Пере» нас. двојицу су оставили у оковима.