Timočka buna 1883. godine

— Дакле путујете за Београд.

— Јест за Београд, али ја, овако болестан, не могу да путујем колима по овим џомбама. Болестан сам, и ова моје мука, показујући на јетру, може успут прснути. С тога молим, или да се спроведем у смедеревску болницу, или да ме пошаљете лађом у Београд, рече Пера. |

Сима Поповић је увидео оправданост Периног захтева, и после неколико измењаних мисли рече: лађа долази данас из Базјаша у 1 час, па мислим да би Тодоровић могао отпутовати том лађом, пратиће га војник.

Пера се захвали С. Ч. Поповићу на овој предусретљивости, коју је он од Поповића и очекивао, ма да му је министар Никола Христић. Нас тројица после кратког боравка у начелству продужимо пут за Београд колима, а Пера остаде да чека лађу, која тек што није допловила,

Пут од Смедерева био је одиста џомбаст, гори но пут ол Пожаревца до Смедерева, и Пери би тегобно било путовати колима. Како смо прошлог дана устали као обично доста рано, како смо целу ноћ провели у спремању и неспавању очекујући час поласка, то нам је одмор био вожња и дремуцање под арњевима. Кад смо стигли у Ашик-Мијајлову механу, на домаку Београда, било је већ превалило 7 часова. Ходали смо пешке да би смо ноге исправили; тада сам се уверио да се у исто време може ходати и спавати; били смо сањиви, ноге су нас слушале, али нас је сан савладао. Око 9 часова стигнемо у тврдињу београдску. На путу за горњи град заустависмо се при излазу испод првог свода, испред сахат-куле. Сачека кас и од војника прими дежурни официр. Пају Михаиловаћа и Косту Таушановића скину ту под аркадом а мече одведу у ону исту зграду, где су нас по кривици испитивали пре окивања, и затворе ме у кујни. У овој соби био је само кревет од дасака, намештених на ногарима. Легао сам, спавао сам до 10 часова " сутра дан; пробудио ме је дежурни официр. Официр ме загледаше по челу, по лицу, ам сам сам загледао руке: био сам ишаран крвним пегама, а где-где су се прилепиле размрљене стенице, од којих сам се бранио. Тако сам био уморан, да ни ову одвратну животињицу нисам осећао: сисала ми је крв, док и сама у њу није потонула.

Од дежурног офицара дознам, да ми је Пера комшија; он је био затворен у соби, у којој су нас испитивали пре оки· вања; имали смо један заједнички ходник, у коме је стражарио војник. Пера је већ одавно устао био и шета по башти, и ако је доста хладно било.

Дежурни официр нас остави саме рекавши да имамо пола часа одмора.

Опишем Пери наше путовање од Смедерева до Београда.

Ви сте добро путовали, али ја још боље, захваљујући нашем Сими. Може се рећи да сам путовао господски. На лађи сам