Timočka buna 1883. godine

216

Управник опште државне болнице био је тада Д-р Гонзијеровски, а лекари болнички били су: Д-р Лаза Лазаревић и моја супруга, Д-р Драга Јочић. Пери је придодата била стално на службу нека Јела, савесна и сигурна болничарка. Лекари нису могли помоћи Периној бољци, оставили су је њеном природном развићу и издржљивости Периног организма. Или ће Пера савладати ехинококус, или ће овај паразит отерати Перу у гроб. Ехинококус је био јако развијен у Периној џигерици, због чега су и функције осталих органа биле ненормалне. Једног дана чусмо да је Перина „мука“ прсла (тако зваше своју бољку), и да се лекари надају да ће организам одолети томе паразиту, који се беше угњездио у џигерици и развијао толике године, Али се није могло тврдити, да ће паразит коначно бити уклоњен из његове џигерице.“)

На месец дана после те кризе Пера се прилично опоравио и врате га у београдски затвор, у наше друштво.

У оним истим казаматима београдским, у којима смо ми били притворени 1883. год., издржавали су казну неки од осуђених због зајечарске буне. Било их је у тим казаматима око 500, а два пут толико их је било у нишком казненом заводу. Међу овима било је и таквих који су били на смрт осуђени па су помиловани. Вреди напоменути да их је стрељано испод Краљевице близу Зајечара и на другим местима двадесет шест бунтовника. Наши другови, који су издржавали казну у казаматима београдским, употребљавани су на разне тешке послове; они су порушили и ону џамију у горњем граду, у коју су нас затворили после окивања.

Међу овима који су издржавали затвор били су: пол Данило Анђелковић, посланик за срез лепенички, Милан Григоријевић, посл. за срез крајински, Митица Ристић, посланик из округа књажевачког, Мијаило Рашковић, учитељ и др.

Треба оставити трага и о понашању наших београдских другова. До нас је могао доћи што је хтео или што је могао доћи само Макса Антонијевић јувелир, наш добар и искрен друг. Њега сигурно тај долазак кошта скупо, јер је одма после тога смењен управник казненог завода, неки Јовановић (чини ми се да му беше име Гаврило), који му је допустио да се с нама види.

Из унутрашњости су нас посећивали Срета Анђелковић, Паја Вуковић и поп Милоје Барјактаревић, наши истакнутији чланови из Крагујевца.

|) Те године у пролеће беше долазио у Београд чувени бечки лекар, професор Алберт — са својим асистентом да изврши неку операцију над оцем Венциона Були. Он са својим асистектом посети Перу у затвору, желећи да дозна: колико се развила његова болест од јесени 1883. год., кад му је у Бечу прегледао и пунктирао џигерицу. Чувени професор је тада тврдио да Пера има ехинококус у јетрп а његов асистен није делио мишљење свога професора.