Timočka buna 1883. godine

225

да примате ту милост из руку ваших политичких непријатеља него непосредно од мене, јер ће се одиста ваше ослобођење извршити по мојој иницијативи а не по предлогу моје владе. Из Ниша ћу послати акт помиловања министру правде г. Ђоки Павловићу, с којим сте ви у добрим односима. А кад изађете из затвора, онда ће ваши крагујевчани другови сазвати у Нишу једну конференцију од ваших виђенијих људи из целе земље, и том приликом ће се донети решење, из кога ће Бугари видети да Милан није више сам с напредњацима него са целим народом својим, с радикалном странком и њеним меродавним представницима.

Краљ Милан је још доказивао оправданост вођеног рата с Бугарском, која је повредила одредбе Берлинског Уговора, пореметила балканску равнотежу на штету Србије. Бугарска кнежевина, сјединивши се са источном Румелијом, постаје већа и моћнија од нас. „Ја нисам хтео допустити да се ремети та балканска равнотежа на штету нашу, и отпочео сам рат, мислећи да ћу једним налетом на Бугарску повратити поремећену равнотежу, повећати и саму Србију оним српским живљем, који нам је Русија на Берлинском Конгресу отела и предала Бугарској. Ја сам похитао да сам ову учињену погрешку поправим,

али нисам успео. Историја ће ми дати за право.“

— После тих речи, краљ Милан се опрости са мном, рекавши до скорог виђења у Нишу, а ја с пуковником Блажом дођем међу вас.

— Тако брат Перо, такву ми причу причај, рече Карапешић

Вечерали смо заједно с Карапешићем. Он се постарао да се из градске гостионе донесе и јело и пиће, чак је и прасенце било на столу нашем.

Било је већ доцкан у ноћ, кад је Заре заврнуо кључ на бравама наших соба, а шиљбок почео корачати по предсобљу.

Сутра дан смо устали као и обично.

Био је четвртак. Супруга ми је јавила да неће доћи да се видимо, али ако дозна да ћемо бити помиловани, послаће ми јабуку. Четвртак прође, јабуку истина не добих, али ипак нисмо сумњали у краљево обећање.

За време одмора Пера је допуњавао свој говор с краљем, поновио нам је и обећање, које је краљу дао у име свију нас, и нада се да га нећемо дезавуисати.

Изгледа, да је Таушановић размишљавао о томе Перином обећању, и згодно му дође ово поновљено причање Перино, те рече Пери како га нико није овластио да може дати краљу такво обећање.

= Е знаш Коста, дрмну се Пера као стршљег, твоје јуначење пред нама постаје ми одвратно. Из нашег двогодишњег затвора стекао сам убеђење, да нам је свима, и нама овде, а и онима у казематима стало до тога, да се што пре дочепамо

~ 15