Timočka buna 1883. godine

244

Сем неколико адвоката, радикална половина споразумног министарства није могла понудити већи избор полициских кандидата. И може се рећи, да је унутрашња политика вођена онако, како ју је годинама водио Рад. Милојковић, То је стварало незадовољство међу радикалима, и онима у влади и онима ван владе. Краљу Милану је ово мрко погледање међу министрима дошло као порудено. Он је најзад видео, да ни радикали нису курјаци, нарочито они, који су били у Ристићевом кабинету. А волео је и да се мало нашали са својим старим учитељима у политици. Нарочито му се није свиђало Ристићево менторство. Смисли да направи шалу с Ристићем, па и са самим својим Радивојем Милојковићем. Али је игра тако играна, да је могао бити изигран и Сава Грујић.

О паду споразумног либерално-радикалног кабинета причао ми је Светозар Милосављевић, члан овог кабинета ово;

На неколико дана пре растурања либерално-радикалног кабинета, позвао је Краљ Милан Саву Грујића и њега, Милосављевића. Осмејкивајући се својим карактеристичким осмејком, Краљ им је рекао:

Господин Ристић ми је наговестио, а и сам видим, да од ове либерално-радикалне мешавине нема ништа. Казао сам му, да се сав рад министара састоји у вечитом споразумевању око намештања полициских чиновника, а сви остали државни послови чекају док се ви с госп. Милојковићем погодите, Казао сам г Ристићу да ова хетерогена влада не може бити од користи никоме, и понудио сад му да он састави чисто либерални кабинет чим први пут избије неспоразум између министара. И при том сам му напоменуо да не би рђаво било, кад би он саставио кабинет, у коме не би био његов пашанац, јер се види да је Радивоје остао стари Радивоје, и да он ствара нерасположење не само међу радикалима него и у самој либералној странци.

Господин Ристић се врло лако и брзо дао ухватити на овај лепак. Сагласили смо се да се у првој наредној седници изазове министарска криза.

Али сам у исто време и Радивоја ангажовао за промену министарства. (Он ми је већ неколико пута говорио, да бис вама двојицом јсш и могао радити, али с радикалима у опште — никако; и неколико пута је хтео изаззати кризу, а'и сам га стишао, да чека, да још није време томе. Рекао сам му да Ристић много повлађује својим радикалима, хтео би да се код њих популарише на штету државних интереса, и свагда у спору с радикалним министрима више држи страну њихову него Радивоју; хоће сад под старост да се код њих популарише. Радивоје дели моје мишљење, да држава не може допустити да се радикали уче управљати земљом на њен рачун и да Ристић подиже свој реноме ва штету државних интереса.