Timočka buna 1883. godine

92

прописане им дужности, заборавља на поштовање дужности према основи државног организма, према самом духу уставности.

Они који тако раде требали би да увиђају последице свога рада, требали би да буду проникнути тим убеђењем, да нема те уставне земље, у којој би мањина сама себи дозвољавала право да се не покорава законитим закључцима Народног Представништва. А ја, који по мом положају, и по мојој дужности пратим све ттто се збива у земљи, а све то посматрам са тачке са које се много даље види, са које је мени дужност да свагда даље гледам, ја нећу да вам кријем да сам тврдо убеђен да је тај пут опасна и клизава стаза, 'која само може да спречава правилан развитак државни и земаљски. На том путу се много више рескира, бацају се на коцку много светије ствари него што они могу да угледају кроз маглу своје неодмерености.

Па баш зато што много даље и боље видим, баш зато не могу и нећу да заборавим ни тренутка на моје дужности према народу, а скроз проникнут љубављу према њему и земљи ја ћу свагда према њима стајати као поуздани и решени чувар реда, правде и среће наше миле домовине. Ја нећу никад 1озволити ни часа да се политичке тековине мојих дедова и моја, за које је народ жртвовао своју најплеменитију крв, за које сам пред народом одговоран, изиграју лакомислено правцем који би био самоубиство за ред у земљи, за спољнн њен положај.

То народ има право од мене захтевати, а ја ћу том очекивању одговорити. Ја му за то дајем моју владалачку реч, а Ви, господине председниче, носите ове моје речи народноме представништву, а и ви сви, господо посланици, памтите их, сећајте их се вазда и у Скупштини и у народу када будете у његовој средини“.

Кад је отпоздрав Краљев прочнтан у Скупштини, већина га је са „живео“ пропратила, опозициони посланици пропратили су ову претњу Кнежеву хладним осмејком. Напредњаци су разумели овај осмејак и били су бесни.

Ово је била прва озбиљна чарка измећу радикалне опозиције и Кнеза, који већ почиње примати борбу против напредњака као напад на себе и свој дом. 5

После овог говора Кнезу полете поручене депеше али не од многих општина и политичких личности, у којима се одобрава корак Кнежев према опозицији. Већина општина остала је индиферентна према захтевима полицијских власти; полиција је употребљавала и полицијску уредбу према непослушнима, што је појачало незадовољство у народу. Опозиција је поводом оваквог поступања полицијских власти затрпала питањима Министра Унутрашњих Дела.

Као одговор на овај Кнежев говор, народ отпочне слати опозицији поздравне телеграме, објављиване у „Самоуправи“,