Timočka buna 1883. godine

50

свом уставном заузетошћу и енергијом учествују у тим изборима и да се као добра организована странка у пуноме броју појаве на биралишту“.

Водила се огорчена изборна борба. Полицијске власти упрегле су се биле у изборна кола: настало је оптуживање посланичких кандидата због „опорочавања“ власти; после кратког саслушавања осуђивани су итрпаниу затвор посланички кандидати, и тако су многи од њих сачекали'у затвору петнаести мај.

Али све то није напредњацима помогло. Тога дана изабрани су сви до једнога они исти радикални посланици, који су марта месеца дали оставке. Тиме су бирачи изјавили: да одобравају рад с војих радикалних посланика који „су напустили Скупштину.

На неколико дана пре избора „Самоуправа“ доноси распис министра унутрашњих дела, Милут. Гарашанина, којим он даје упутства полициским властима приликом избора народних посланика новембра месеца 1880. године (без икаквог коментара. Сви изабрани посланици дошли су у Београд, али нису отишли у Нар. Скупштину. Министар унутрашњих дела, преко управе Града Београда позива 24. маја народне радикалне посланике да дођу у скупштинску седницу, али, као одговор на то, радикални посланици упућују ово писмо

„Одбору за пријављивање посланика и испитивање њихових пуномоћија“.

„На саопштење министра унутрашњих послова послато актом управе вароши Београда од 24. маја ове год. бр. 7755. одговарамо ово:

Пошто смо потписани посланици из опозиције дали оставке што влада није хтела дати рачуна о дугу, којим је земља услед банкротства Генералне Уније задужена, и о преносу жељезничког уговора, а она је међутим дужна по Уставу и законима на захтев народних посланика давати рачуна и одговора;

Пошто су заостали посланици у Скупштини неуставно упразнили наша места и погазили чл. 82. Устава који гласи: „Скупштина може решавати кад у седници њеној присуствују најмање три четвртине гласача;

А за пуноважно закључење изискује се, да су за предлог дали глас најмање половина чланова и један више;

Пошто се обистинило да је влада без споразума и договора са народним представништвом пренела Бонтуов уговор на друга друштва и пошто се уопште под њеном управом не може испитати и сазнати права штета од банкротства Генералне Уније: