Timočka buna 1883. godine

о1

То ми потписани, захваљујући народу на поново датом нам поверењу, овим узјављујемо да не можемо ући у Скупштину, која није више уставни и законити представник народни; јер бисмо уласком својим одобрили и потврдили оно, што је неуставно и незаконито; ми не можемо радити са владом која је Устав и законе погазила, и по томе сматрамо као једини пут који нам патриотизам и свест о уставности налажу тај, да вратимо своја пуномоћија народу, који нам их је и дао, и стога вам јављамо, да овај наш акт сматрате као оставку на наша посланичка места ако држите да сте за то надлежни, а у исто време и као протест против тога што су влада и скупштинска већина повредили Устав и законе земаљске.

За нас је највеће задовољење, што је ресултат избора од 15. маја о. г, јасно и свечано показао, да народ осуђује политику и радњу владе и њене већине.

Ми држимо. да ћемо овим кораком најбоље одговорити своме уставном убеђењу и драгоценом народном поверењу, и да ћемо, стојећн ваздан на уставном земљишту очувати част и достојанство народа и владаоца, и послужити животним интересима земаљским.

У Београду 25. маја 1882. год.

НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ:

Марко Петровић, Васа Стошић, Дим. Катић, Ник П. Пашић, Сима Милошевић, Михаило Смиљанић, Арса Дреновац, Смиљко Ћирић, Петар Стефановић, Станко Петровић, Милосав Степановић, Иван Протић, Василије Павић, Ђурђе Ђоровић, Славко Ђусић, Владислав Павловић, Благоје Божић, Маринко Ивковић, Таса Ђикић, Жика Миленовић, Риста Ђусић, Риста Поповић, Вел, Кундовић, (либерал), Новак Милошевић, Макс. Милутиновић, Раша Милошевић, Аврам Сандић, Пера Васић, Анта Рајичић, поп Радивојевић (либерал), М. Николић, Аца Станојевић, Станоје Станковић, Миленко Марковић, Станоје Динић, ЈЉуба Дидић, Милан Глигоријевић.

Из овога се види, да су поново дали оставку 89 народних посланика, од којих су двојица либерали. Има неколико радикалних посланика, који нису дали оставку, остали су у Скупштини и били скупштинска опозиција.

На место горњих посланика наређени су нови избори на дан 31. маја.

Поводом ових избора, исти посланици упућују својим бирачима проглас, у коме се између осталог каже, „да је депутација посланика била код Краља и изложила му ситуацију, а да их је Краљ упутио напредњацима да с њима потраже излаз из тешке парламентарне кризе. Од напредњачке већине тражила је опозиција да даду оставке на своје посланичке мандате, да се нареде избори па нека народ пресуди овај спор између већине и опозиције.