Timočka buna 1883. godine

61

нина да је по његовом наређењу, Лена Книћанка обешена а Јелена Марковићка удављена. Мил. Гарашанин пак тврдио је да је Лена Книћанка осванула обешена у београдској тврдињи, а Јелена Марковићка удављена у пожаревачком женском казненом заводу. Ни обешена Книћанка, ни удављена Јелена Марковићка нису биле у подручју његовог Министарства. Тек је сигурно да се ове две. жене нису саме умориле: прву је неко обесио, а другу удавио и то по наредби: Краља Милана.

Интересантно је за морал наших државника и морал Краља Милана навести, да су пссле овог узајамњног окривљавања о дављењу Јелене Марковићке и вешању Лене Книћанке —- ова два човека ипак општили. Овоме сам лично био сведок за времеједног ручка у двору, који је за време другог министровања Боке Симића даван био у част бугарског посланика С амарџијева, на којој су и Краљ Милан и Милутин Гарашанин били и пријатно се разговарали.

Разрађивање странкиног програма

Орган радикалне странке, „Самоуправа,“ почела је разрађивати програм странкин. Странка је била гледишта, да административне општине треба да су велике, што веће; да се општинама даде потпуна самоуправа; да се укину начелства; да се повећају срезови, који би дошли у непосредну сарадњу са дентралном влашћу; да се укине Државни Савет; и да сеу опште изведе широка самоуправа на принципу изборног права. Ову организацију разрадио сам и штампао у „Самоуправи“ у низу органски везаних чланака, а доцније сам их прештампао у засебну књигу под насловом: „Организација среза на начел У самоуправе и изборног права“. Како смо тада мислили извести самоуправну организацију — види се из тих чланака, из те књижице. Они су толихо важни за упоређење тадањег схватања самоуправног приципа са садањим примењивањем самоуправне организације, да сам се решио да прештампам овде те чланке. Они су тада били, а чини ми се и данас су остали једини теориски покушај, како да се изведе принцип самоуправе применом изборног начела. Ови моји чланци казују тадање мисли радикалних првака о извођењу самоуправног принципа и стварању самоуправних институција. биће добро да садањи чланови радикалне странке то знају, јер изгледа да су им слабо познате мисли, којима су се загревали оснивачи радикалне странке. Намера ми је да их подсетим на њих штампајући их овде.