Timočka buna 1883. godine

хоће укинуће начелстава, али неће завођење кајмакамија, хоће да је он извор власти, да је он контрола рада свију својих чиновника. |

Народ неће да плаћа чиновнике, а они да служе овом или оном министру, овој или оној влади, него он хоће да чиновници њему служе. Народ неће од својих синова, од чиновника, да ствара један ред људи који му стоји над главом као бич ћуди министара, који не врше свој посао како ваља, него терају политику својих поглавара. Народ тражи да су чиновници вршиоци закона, браниоци реда, личне и имовне сигурности, носиоци просвете, помагачи напретка, а ово они могу бити тек тада, кад им народ плаћа зараду непосредно, а не преко министара. Да народ бира своје чиновнике непосредно и посредно преко својих повереника, то је једино начело кога треба да се радикална странка придржава у својим погледима на вршење среских и општинских послова.

Но пре него пређемо на организацију среза, на извођење изборнога начела у срезу, да прегледамо шта раде наша окружна и среска начелства, како бисмо могли боље појм=ти, да ли су она потребна да остану као засебне установе ради вршења тих послова које данас врше или нису.

П Критички поглед на организацију начелстава

ачелства нису нова установа, она датирају своје постање одавна; она нису скоро ни у колико изгубила од свога првобитног делокруга власти. Она као представник централне управе у окрузима непрестано су тежила не само да очувају неокрњен свој првобитни делокруг власти, него и да га прошире старајући се да сву власт у округу централишу у својим рукама.

У рукама начелства била је сва управна власт; у томе су јој помагале капетаније, а општине су биле само непосредан извршан орган наредаба њихових без икакве самосталности у радњи. Развиће наше политичке свести, нашег унутрашњег политичког живота састоји се у непрекидној борби између државних административних власти и општина; начелства среска и окружна употребљавала су и употребљују разнолике мере да одрже општину у старој потчињености и да јој покажу на сваком кораку да је она неспособна за самосталан живот, да треба дакле и даље да ишчекује наредбе и упутства од начелства и да су оне још непунолетве за самосталан живот.

Док су се с једне стране државне власти упињале да општине и даље остану само извршни орган њихов, дотле се свест народна будила, у општинама се налазило све више људи