Timočka buna 1883. godine

67

који су способни били да врше општински посао без мешања начелства, видели су да начелства својом радњом само сметају општинама да оне врше законе и законске наредбе, с тога су отпочели оправдану борбу у корист општина. Борба између општина и начелства достигла је у последње време свој врхунац, општина је у рвању довела начелства до ивице, са које ће пасти у амбис, из кога се више никад подићи неће. Толике народне скупштине толико су пута изгласале да се начелства укину, толико су се пута и јавно мњење и искрени државници изјаснили да су начелства потребна владама да њима држе народ у стези, и да помоћу власти агитирају у корист својих интереса, преко њих наплаћују своје политичке рачуне. Из уста заштитника начелства не чујемо више никаквих оправданих разлога у корист опстанка начелства, браниоци ове изанћале установе хватају се као удављеник сламке за доказе, које се никако тим именом не могу крстити.

За нас ће у питању о опстанку начелстава, меродаван бити онај посао који начелства раде, њега ценећи моћи ћемо донети свој суд о њима, само на основу њиховог рада можемо казати да ли су она потребна или нису, да ли тај посао могу вршити други органи земаљских уређења, или морају за тај посао остати начелства и даље.

Сву радњу начелства можемо поделити на две главне радње: судску и административну. Све што се тиче извршивања финансијских закона остављам на страну, јер то у суштини и данас не долази у круг радње полицијских него у круг за то надлежних финансијских чиновника. Дакле овде ћемо изнети само оно што је њихов прави посао према данашњем уређењу начелства.

Начелство у кривичним делима врши дужност иследног судије. Оно хвата или прима од општинске власти кривца, испитује њега и сведоке, ставља га у притвор или не ставља, или га сасвим ослобођава. Ред је да начелства хватају и узимају на одговорност само кривце, људе који су заиста што погрешили против закона; али оваки случајеви, где начелство хвата праве кривце и предузима против њих ислеђење, тако су ретки појави у радњи наших полициских власти, да њену радњу карактеришу са свим други случаји. Начелства су престала да врше посао који им је законом одређен, ова више не хватају лопове, она више не чувају људе од напасника и зликоваца, она више не чувају иметак појединаца и општина, него помоћу покварених досађују политичким противницима владе; повлаче се на одговор не зликовци него људи који критикују рад владин, који су противници њени. Начелства су постала одбори оне партије која влада, она штите и иду на руку члановима владајуће партије, противницима суде само у случају кад их осудити треба, али никад или ретко кад треба заштитити кога од њих, или њихову породицу или њихово имање. Политички разврат

наступио је по свима начелствима, она су постала зборишта.