Timočka buna 1883. godine
80
суда од којих ће један бити иследни судија, и вршити све оне судске послове у ислеђељу, које је досад вршила полицијска власт, Она ће бирати среског протојереја. Она ће бирати среског благајника, статистичара и у опште све среске чиновнике, који би били потребни срезу.
Најзад она би бирала из своје средине надзорни скупштински срески одбор, који би је у току године замењивао, старао се да се сви закони врше. да се чиновници срески управљају по решењима среске скупштине, укратко рећи његов би посао био контролни,
То је у главноме сав посао који ће вршити среска скуп-
штина. Из наведеног нацрта јасно се види да скупштина узима на се законодавну власт у питањима среским ; њена је дужност да разрађује питања која народна скупштина одбија као питења месна и ако их је сматрала за важна,
Среска скупштина узима на себе и постављање својих среских чиновника; она води бригу о својим чиновницима, и тиме скида „велики“ терет с државне владе у постављању и надзору чиновника према данашњој организацији. Од свију владиних послова у уставној земљи најкомичније изгледа постављање чиновника. За што их влада поставља» Ваљда зато та врше народне послове 2! Никако. Влада шаље чиновнике у народ у цељи да својим политичким противницима досади а своје политичке присталице да чува. Чиновници су постали у очима народа измећари странке којој влада припада; све оно што се коси са интересима владине странке, све то треба да пропадне, да га нестане. Чиновници никад нису ни били чисто вршиоци закона, него неки меланш вршења закона и штићења интересг партије којој припада и њихов министар. Због тога је највише патио народ. Чиновник је постао господар над народом, његова независност од народа меће под нож све што му не годи. И чудновато ! Господар је постао слуга, слуга заповеда господару! И зашто све то2! Само да се угоди владиној партији. Чиновници и народ постали су дза непријатељска логора; чиновник је данас, а такав ће остати све док траје данашња организација, ван народа, на њега народ гледа као на свога непријатеља. Народ не види у њему вршиоца закона, него ћуди онога који га поставља; он га се клони, и волио би да га никад не види својим очима. Откуд то крвно непријатељство између народа и чиновника, откуд та осветничка жудња код народа, да би он појединим чиновницима кожу на кајише драог То је непријатељство између народа и чиновника резултат данашње државне организације и данашња зависност чиновника од владе и владине партије.
Чиновник треба да постане члан народа, да се слије с њим, да престане бити бич народа, вршилац ћуди министара, него вршилац закона. Једини пут да он то постане и да се прекине крвно непријатељство између народа и чиновника, то је: да