Timočka buna 1883. godine
81
народ сам преко своје среске скупштине бира и отпушта своје среске чиновнике. Јест, понављам, народ треба сам да бира и отпушта своје среске чиновнике. „Ама чиновник је несигуран, његов опстанак зависиће од четрдесет посланика, иако не угоди њима он може остављен бити без хлеба у сред зиме“. Пре свега напомињем да чиновник ни данас није сигуран да га министар не отпусти, Он на сснову неких параграфа или по решењу дисциплинарног суда, који је састављен од владиних партизана, истера га из службе; а ако му овим двема мерама не може досадити то ће га или поставити за посталијона или га оставити вечито у једном звању са једном платом, премештајући га из једног краја земље на други. И то се махом дешава не само чиновницима покеареним, неспособнам, него на против способним људима или политичким противницима. Ни данас чиновник није заштићен од воље министара, и не треба се бојати да ће чиновник бити у горим приликама кад га народ бира, јер имамо много случајева, где народ уме да цени шта је добар, праведан, а шта рђав и неправедан чиновник. Има и данас прилика, кад народ жели оставити у својој средини каквог чиновника; али он не тера политику министрову, и овај га или отпушта или га премешта.
На против чиновник, изабран среском скупштином, сигурнији је од самовоље народне и његових посланика, него ли од самовоље министара у данашњој организацији,
Среска скупштина бира чиновнике на одређено време између људи, који су својим сведоџбама доказали да имају оно знање, које мора сваки имати према законима земаљским, који имају квалификацију да могу вршити извесни посао у срезу. Таквог човека среска скупштина Сира. Ако овај срески чиновник врши поверену му дужност на спште задовољство, ако је његовом радњом задовољан цео народ или његова већина, он може остати чиновник у томе срезу до своје смрти. Можда ће неко рећи да ће неко вршити свој посао добро и на задовољство делог среза, али се његова радња неће допасти већини среских посланика и онда он пропада, он губи своју службу по ћефу већине посланика као што је сад губио по ћефу министара ; а зло је зло.
На овакву примедбу имао бих рећи нешто што не треба никако губити из вида у свима питањима среским. Ако каквога чиновника отпусти среска скупштина, тиме се ствар још не свршава. Он може тражити да се цео народ среза о томе изјасни: може наћи трећину посланика који ће предложити да његово отпуштање из среске управе иде општем гласању у срезу; не нађе ли толико посланика за се, нека потражи трећину гласача, и такав захтев послати скупштини, која тада мора пустити његово отпуштање на опште гласање. Буде ли тај чиновник несрећан и после овога гласања, не добије ли ве-
6