Timočka buna 1883. godine
82
ћину народа за се — нека узме свој пртљаг и нека своју дужност уступи човеку коме народ у срезу више верује. „ама он је добар чиновник, али само зато што је строг, праведан, народ га не воли; он је поштен али народ не ваља“. Па лепо! Ако је заиста чиновник поштен, па га народ не трпи с тога што хоће да му се суди по атару, онда нека му буде тако: нека је народ непоштен, и тада чиновник нека не служи у срезу непоштених људи, нека тражи људе, који су тако исто поштени као што је и он. Главна је ствар у томе да њега не тера среска скупштина него већина народа у срезу,и чим се то деси, чиновник нека не разбира да ли га народ тера што му не одобрава његсв поштен или непоштен рад. У данашњој државној организацији њега тера из службе један министар, а овде га тера цео срез, и то не посредно преко својих среских посланика, него цео народ непосредно. А то је и паметно и корисно по вршење среских послова и напредак целог среза па и саме државе.
М Срески надзорни одбор.
Среска скупштина треба да има и надзорну власт, чија је дужност да мотри да сви њени чиновници врше тачно и савесно своју дужност. Као год што је њена дужност да одобрава буџет, да бира разне чиновнике, да прописује разне среске мере, исто јој је тако дужност, да мотри да се издавање и прикупљање среских и државних прихода врше по буџету, да мотри да ли ну колико срески чиновници врше посао за који су изабрани и да ли се прописане, усвојене мере примењују у ономе духу, у коме их је среска скупштина издала. Ово контролно право скупштине, које наша данашња народна скупштина нема, јесте битно право уставне државе и радикална странка треба да уложи сву своју снагу да како среска тако и народна скупштина има контролно право над радњом среских и државних органа.
Среска самоуправа не да се ни замислити без среске контроле; самоуправа и неконтролисање, то су два начела која се никако не трпе, која не могу опстати једно поред другог. Изборно право среске скупштине без контролног права такође се не да ни замислити: бирати чиновника, а не контролисати његов рад, то је одрећи се и свог изборног права, или вршити га само у пола. Али сам значај контролисања, сама техничка
страна тога посла, контролисања, захтева да је контролно тело свагда у стању да контролише. Има такових предмета који изискују непрекидну контролу, има таквих послова који се морају контролисати онда кад се врше. Јавља се случај кад треба несавесност чиновника спречити. У таком случају не може