To je "On"

ка

=— | Нама смртним Непојамно,.. Тако умиру без= ропотно, без прекора..

Пролазе други мимо њега... Иду... корачају даље и даље, апатични, слеђених осећаја, као поред коњских лешева. Пљас!.. Пљас!.. разлегне се кроз суморну и нему тишину бескрајних мочара... То, од изморености и глади, од кобног неспретног корака, од несвести што је на мах дошла, што им се смучило, пето је исцрпљена снага у трен ока издала, падају двојица један на другог као загрљени, један лицем у мочар а други лицем попут неба. Уста полуотворена као да се смеше са неком иронијом; а кроз полуотворене трепавице виде се два цакласта безизразна ока. По целом лицу разливено осећање вечите нирване...

И гле, тамо дубско, дубоко, у сржи његовог самртничко-цакластог ока, у његовом беронулом, изможденом и укоченом лешу, као да читаш његове последње дамарг, последње откуцаје и одсјаје мисли:

„Не ропћем., Тако је морало бити... Гинем и умирем овде незнан. ја сам оно, што се од мене тражило, дао. — Дао сам своме народу, својим старешинама, дао сам све од срца а по зановести Божјој и родитељскоји