Topola

228

нсказивач славенске политике противу смишљаја опште-немачке скупштине, која се искупила у Франкфурту, појавио се чешки научник Франц Палацки. Председник припремног комитета ФранкФуртске скупштине Суарон разашве писма свиыа немачкпм патриотима, чија су имена впше или мање била чувена, позивајући их да приме учешће У склону послова опште-ђермапске отаџбпне ; у томе броју једно je писыо било написано Палацкоые, jep су се од бечког конгреса Немди навпкли да гледају на земве чешке круновине; Бохемију, Моравску и Шлезију , као на земве које припадају ђерманскоме сајузу. На позив Суарона Палацки одговори таким начином, да политичен план, којп он показа у своме одговору, усвојнше и други Славенп. „Намера je ФранкФуртскога сабора, ппсао je Палацки, та, да даде стварно jeдинство немачкој народности, да окрепн немачко народње осећаве и тиме да подигне важяост Ъермашце и снова. Ja дубоко поштујем такву тежву и тесно скоичано с воме осећаве; но чим je јаче у менп то поштоваве, тиы маве ja могу примити учешћа у вашим тежвама и осећавима. Ja нисам Немац и не могу да мислим немачкп; а како би ви, без сумве, желили да ме позовете не као човека, који би само ампнао , којп не би имао својпх ывева и жел>а : то ja не могу доћн у Франкфурт, где би морао или да варам себе и да се претварам, или да громко пзјаввујем да сам противан, кад би то устребало. За прво ja сам сувпше отворен и искрен, ради другог нисам доста смел и сувпше сам навикнут да обраћам пажву на околностп. Моје срце такође ми не допушта, да својим одупправем нарушавам ту слогу, коју сам рад да видим не само у својој сопственој кући, него и код суседа. Ja сам Чех, славенског порекла, и предан сам сасвим оним, што имам и чиме могу да'располажем, потпуно п на свагда да служим моме народу. Народ овај, прем да и нпје велики, али од како се појавио вазда je опстојао оделито сам као народ, вегови су владаоци одавно учествовали у сајузу немачкнх кнежева, али сам народ нпје никада себе прпчисвавао немачкоме народу, а тако исто нпје га никада Германски народ причисвавао себи. Удружење земава чешке круновине нзнајпре са светом римском даревияом, за тим с Германским сајузом, кроз сва времена било je тек принадлежност круне, регалија, о чему нису хтели да знаду ни чешки народ , нити чешки сталежп и нису ималы у томе потребе. Овај je Факт тако добро познат свима немачким проматрачима историје, као и менп; но ако би се когод од вих још у овоме сумвао, онда задржавам себи право да доцније објасним то опширннје и тачније. Шта впше кад би баш и било признато за најсвршенпју истину, да